KOSOVSKA KOBASICA

Jedno vreme službena i poluslužbena Moskva poručivala je Beogradu "da ako Srbija želi da je Rusija podrži oko pitanja Kosmeta onda Srbija prvo mora jasno da kaže šta hoće, a šta neće". Kada je to Srbija jasno i nekoliko puta javno rekla, odnosno da oko svega može da se razgovara, ali da nezavisnost Kosmeta nije opcija na koju će Srbija staviti svoj potpis, predsednik Rusije Vladimir Putin usprotivio se tretmanu Kosmeta i njegovog konačnog statusa kao "jedinstvenog i neponovljivog slučaja" rekavši da bi Kosmet mogao da bude obrazac i pravilo i za ostala neuralgična područja koja teže secesiji. Zatim je sa ruske strane usledila izvesna pauza u davanju sličnih izjava, u međuvremenu je Beograd pokrenuo dosta jaku diplomatsku ofanzivu objašnjavajući najvažnijim svetskim faktorima i prestonicama svoje stavove oko Kosmeta, da bi "Politika" saopštila da unutar Kontakt grupe postoji neslaganje između Rusije i ostalih članica, pre svega oko roka koji se nameće za završetak pregovora, što Rusija ne prihvata, kao i oko nametanja Srbiji konačnog statusa Kosmeta, sa čime se takođe Moskva ne slaže.

Praktično istog dana, u razgovoru sa grupom beogradskih novinara, ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt izrazio je nezadovoljstvo što vlada Srbije kao jednu od opcija u pregovorima nikako ne prihvata i nezavisnost Kosmeta, iako je to, po njegovim rečima, "jedan od mogućih ishoda pregovora". Istovremeno, ambasador je za "Politiku" uporedio kompromis sa pravljenjem kobasice: "Na početku stavite sve sastojke, a tek na kraju možete znati kakav je konačni proizvod".

Sastavni sastojci te "kosovske kobasice", odnosno kompromisa, su verovatno ljudska prava Srba na Kosmetu, pravo da bezbedno žive i kreću se, zaštita kulturno-istorijske baštine srpskog naroda na tom prostoru, možda i određena decentralizacija... Upravo ono što je američki ambasador i formulisao kao stav "da je od statusa Kosmeta važnije kako će Srbi tamo da žive".

Kao prvo treba reći da će upravo status Kosmeta odrediti kako će da žive Srbi na tom prostoru, jer to upečatljivo pokazuje i iskustvo sa teritorije nekadašnje SFRJ. I kao drugo, šta je tu kompromis? Nije valjda da je pravo na bezbedan život i mogućnost kretanja, zaštita kulturno-istorijske baštine Srba na Kosmetu, možda i određena decentralizacija taj kompromis na koji su spremni u pregovorima velikodušno da pristanu Albanci, a prihvate Amerikanci? Nisu li to neke opštevažeće norme i pravila civilizacijskog života, tekovine demokratije, građanskog društva i humanosti, nešto što se samo po sebi i podrazumeva? Zašto se sada sve to pokušava da uvije u oblandu "kompromisa"? Putujem od Prištine do Prizrena i neću biti kamenovan, niko neće opet zapaliti neku pravoslavnu crkvu, da li je to taj kompromis?

Što se tiče ruskog stava oko Kosmeta, ambsador je izgleda bio u pravu kada je rekao "da ne insistiramo na malim razlikama unutar Kontakt grupe i SB". Naime, tek što je "Politika" javila o "tvrđem" ruskom viđenju američke žurbe da se problem Kosmeta skine sa dnevnog reda do kraja 2006. godine, u Moskvi se oglasio zvanični predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin navodeći da objavljeni materijal u "Politici" ne odgovara stvarnosti. Pri tome je Kaminjin, objašnjavajući zvaničan stav Moskve, izručio i celu lepezu diplomatskih formula u kojima je pobrojano sve: dokumenti UN, Kontakt grupa za Kosmet, ministarska izjava Grupe osam najrazvijenijih zemalja, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, podrška Moskve Martiju Ahtisariju i njegovim naporima...

Prosečnom korisniku medija u Srbiji ostaje da se pita negira li se sada ono što je ranije nekoliko puta izjavio predsednik Putin? Možda Kremlj i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nisu uvek usaglašeni, možda su uloge i podeljene oko toga "ko će davati golove, a ko kvariti igru", ili hajde da malo oko Kosmeta tvrdimo pazar? Bilo kako bilo, kraj 2006. godine i nije tako dalek, pa Moskvi i nije preostalo mnogo vremena i prostora za diplomatske manevre oko Kosmeta.