Na proveri nova formula

Novi predlog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju trebalo bi najkasnije početkom marta da se nađe pred Vladom Srbije. Do tada bi morao da bude definisan i način usklađivanja penzija, kao i donja granica ispod koje te prinadležnosti ne bi smele da padaju, potvrdio je juče za „Politiku” dr Rajko Kosanović, član Radne grupe za reformu PIO.

– Ova dva pitanja su ostala otvorena i o njima će se još raspravljati do konačne verzije zakona, jer je i tokom jučerašnjeg sastanka Radne grupe bilo primedbi da bi na duži rok usklađivanje penzija samo s rastom troškova života, šest meseci unazad uz rast bruto domaćeg proizvoda od četiri odsto, bilo neodrživo – kaže Kosanović.

Kao alternativa ponuđeno je da se opšti bodusklađuje s kretanjem zarada, a da se tekuće penzije ravnaju na bazi takozvane švajcarske formule– po 50 procenata s rastom zarada i troškova života. To bi mogao biti način da se održi kakav-takav pristojan standard penzionera –objašnjava Kosanović.

Za Radinu Todović, šefa Radne grupe za reformu PIO, kakva god odluka o usklađivanju penzija da se usvoji, moraju se poštovati smernice Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke prema kojima učešće penzija u bruto domaćem proizvodu sa sadašnjih 13 mora da padne na 10 procenata.

Ona je, kako kaže, svesna da penzije ne mogu da se usklađuju samo s rastom troškova života, već jednim delom i sa zaradama. U prvo vreme 100 odsto s troškovima života, a potom bi se povećavalo učešće zarada u toj formuli za izračunavanje penzija. Uzelo bi se 12,5 odsto učešća rasta zarada, a 87,5 procenata troškova života. Potom, na primer, 25 odsto s rastom zarada, a 75 procenata s troškovima života. Šta će i da li će od ovog biti usvojeno – ostaje da se vidi.

– Cilj reforme nije da milionska penzionerska populacija dodatno osiromaši, već da se napravi sistem koji će im dugoročno omogućiti da pristojno žive od onoga što su sticali tokom radnog veka. Interes je da učešće prosečnih penzija u prosečnoj zaradi dostigne u dogledno vreme 70 odsto – kaže Todovićeva.

Na pitanje da li će se u konačnom predlogu zakona propisati donja granica ispod koje prosečne penzije ne bi smele da padaju, Todovićeva kaže da je ovim aktom regulisano i to. Prema novom predlogu, one ne bi smele da padaju ispod 34,6 odsto prosečne zarade, kao i da najniži iznos na čeku za oko 250.000 poljoprivrednih penzionera ne bi smeo da bude ispod 9.000 dinara.

Predviđeno je da se penzije i ubuduće usklađuju dva puta godišnje – 1. aprila i 1. oktobra.

Todovićeva kaže da reforma penzijskog sistema sama po sebi neće dati željene rezultate ukoliko se istovremeno ne pooštri i kontrola naplate doprinosa i ne stane na put sivoj ekonomiji, odnosno radu na crno, gde se obrću velike pare.

– Ukoliko bi se oko 570.000 ljudi koji rade na crno uvelo u red zvaničnih osiguranika, priliv para u kasu fonda bi bio znatno veći, a budžet rasterećeniji – objašnjava Todovićeva.

Na pitanje da li očekuje da će ovakva verzija zakona prema kojoj će se sadašnja granica od 35 godina staža i 53 godine starosti od 2011. podizati za oko četiri meseca godišnje, dobiti zeleno svetlo MMF-a, naša sagovornica kaže da je uverena da će taj predlog proći, jer je pripreman u kontaktu sa predstavnicima Svetske banke.

Todovićeva ističe da je preostalo da se još definišu prava budućih beneficiranih penzionera, podsećajući da se misija MMF-a očekuje početkom februara.

J. Petrović