Opaki nagoveštaj

Nije lako sa Dilanovom muzikom. Iza prividne jednostavnosti krije se velika složenost. Ne radi se samo o „lepim notama poređanim u pravom redosledu”. Formula je komplikovanija. Poezija, stav, karakter, tradicija i muzika su njeni elementi. Plus neuhvatljivi sastojak povezan sa neobičnim mentalnim sklopom autora. 

U takvom poretku stvari treba tražiti razlog za malu (skoro nikakvu) zainteresovanost džez muzičara za Dilanovu muziku. Kit Džaret je pre nekoliko godina odsvirao pesmu „My Back Pages”, Džejmi Saft sa svojim triom snimio album „Trouble”, a pevačica Barb Janger ploču „Every Grain Of Sand”. I to je to.

Džez pijanista Ben Sidran se albumom „Dylan Different” priključuje ovom nizu. Njegovo zanimanje za Dilanove pesme nije čudo ako se ima u vidu besprekorna rok prošlost ovog muzičara. Sidran je, naime, bio član „Steve Miller Banda”, jedne od najvećih grupa u istoriji rok muzike. Svirao je na njihovim ranim albumima; koautor je legendarne numere „Space Cowboy”. Kasnije se okrenuo džezu i nauci. Stekao je visoke akademske titule i napisao nekoliko zanimljivih knjiga.

Da bi se razumeo metod koji je Sidran primenio na albumu „Dylan Different” treba da se uvede još jedan lik u priču. To je Mouz Alison. Radi se o džez-bluz pijanisti i autoru čiji su napevi jako važni za razvoj rok muzike. Njegove pesme su izvodili „The Who”, „The Yardbirds”, Boni Rejt, Van Morison, Džon Mejl, „The Gories” i mnogi drugi. Sidran je njegov veliki poštovalac. Artistički princip primenjen na albumu „Dylan Different” Alisonov je izum. Džez i bluz su u elegantnom, visokostilizovanom zagrljaju.

Album je snimljen u Francuskoj, sa špansko-italijansko-francuskom ekipom. Muzici je data evropska aura. Pevačica Ejmi Helm, ćerka legendarnog bubnjara grupe „The Band Livona Helma”, jedina ima rokerske i geografske veze sa miljeom iz kojeg dolazi Dilanova muzika. Džordži Fejm, jedan od najvećih engleskih rok pevača svih vremena, nastupio je u numeri „Rainy Day Women #12 & 35”. To se moglo očekivati. Sidran je sa njim i Vanom Morisonom 1996. godine snimio album „Tell Me Something”, svojevrstan omaž Mouzu Alisonu.

Repertoar je sastavljen od najpoznatijih Dilanovih pesama – „Highway 61 Revisited”, „Blowin’ In The Wind”, „Tangled Up In Blue” i druge. Kulersko-bitnički džez fazon koji Sidran praktikuje nije u skladu sa razbarušenom, odmetničkom prirodom odabranih napeva. U nekim slučajevima – „Maggie’s Farm”, „On The Road Again” – iz tog nesklada nastaje zanimljiv muzički proizvod. U nekim drugim stvar ne funkcioniše. Nešto drugo je, čini se, važnije. Imaginarno veče, uz apsint i nedokučive žene, u nekom nikotiniziranom evropskom džez klubu, na čijoj sceni je bend koji svira Dilanove pesme, pojavljuje se u uobrazilji kao najbolji mogući provod. Taj nagoveštaj je najveći kvalitet Sidranovog albuma.