Zakup zemljišta popunjava budžet

Zrenjanin – Nedavno održana višednevna licitacija za zakup zemlje u državnoj svojini u zrenjaninskom ataru bila je najuspešnija i najpravednija do sada. U tome se slaže većina učesnika u ovom poslu. Od njega će u budžete otići više od 23 miliona dinara, od čega u republički 40 odsto, a po 30 odsto u pokrajinski i gradski. 

U razgovoru s Petrom Mihajlovim i Gordanom Nataroš, predsednikom i članom Komisije za izdavanje u zakup zemlje u državnoj svojini na zrenjaninskom području, saznajemo da je ovaj put u arendu bilo ponuđeno 5.726 hektara, a izlicitirana su 2333 hektara.

Činjenicu da je zakupljeno „samo” 41 odsto državnih površina naši sagovornici objašnjavaju time da je pola od ponuđene zemlje već vraćeno prvobitnim vlasnicima, ali oni nisu uknjižili svoje vlasništvo pa je osporeno njeno pojavljivanje na licitaciji.

Zato je izlicitirani deo prošao na opšte zadovoljstvo. Njive su pripale onima koji ih i obrađuju i žive od zemljoradnje, postignut je cilj da državnu zemlju obrađuje što više ratara, i to iz komšiluka.

– Radili smo po izmenjenom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu koji površinu zakupljene oranice u katastarskoj opštini ograničava na 50 hektara i prednost daje licitantu s tog područja. To je obeshrabrilo špekulante i njihovo odsustvo doprinelo je da licitacije proteknu u korektnoj atmosferi bez nekakvog razbacivanja parama sumnjivih agrobiznismena. I postignute cene idu naruku sitnijim ratarima koje, zbog lošeg statusa u društvu, muči besparica. O tome svedoči i činjenica da čak u 90 odsto slučajeva nije prebačena početna cena, a ni prosečno izlicitirana cena godišnjeg zakupa po hektaru od 11.500 dinara – kaže Petar Mihajlov, dodajući da zakup traje tri godine.

Dragan Berberski, ratar iz Zrenjanina, zadovoljan je licitacijom, mada ovaj put nije pazario zemlju na određeno vreme.

– Oglašavanje je bilo korektno pa smo mogli da odemo i da vidimo parcele pre njihovog iznajmljivanja. Mi paori pozdravljamo ograničenja koja su uvedena zakonom jer su ona onemogućila da pojedinci otkupe većinu zemlje. Data je mogućnost i onim manjim zemljoradnicima – ističe Berberski za naš list, naglašavajući da su početne cene koje diktira država ipak previsoke, s obzirom na današnju nisku dobit u poljoprivredi.

Najviša cena postignuta je u selu Botoš gde su do 33.000 dinara po hektaru doterali meštani Gradimir Popov i Goran Čizmaš. Gordana Nataroš iznosi podatak da je u Banatskom Despotovcu izlicitirano blizu 100 hektara zemlje po prosečnoj ceni od 16.135 dinara godišnje. U Kleku je arenda dostigla prosečnu cenu od 14.212 dinara godišnje. Visina zakupa zavisi i od kvaliteta zemljišta pa je cena lošije zemlje u Elemiru iznosila i jednu i po hiljadu dinara. Najviše zemlje u ovoj licitaciji iznajmljeno je u Knićaninu – 873 hektara.

Deo državnog zemljišta na ovom području dat je ranije u zakup poljoprivrednicima koji imaju stočarsku proizvodnju i zalivne sisteme, po osnovu prioriteta predviđenog zakonom, a oni su ga plaćali u proseku po 15.000 za hektar. Poljoprivredna škola i Poljoprivredna stručna služba (bivši Institut za poljoprivredu) u gradu na Begeju takođe nisu morali na licitaciju da bi dobili u zakup državnu zemlju.