Moćne firme najveći dužnici

Statistički podaci za decembar nisu potvrdili nejake signale iz prethodna dva ili tri meseca da bi moglo doći do oživljavanja srpske privrede – poruka je autora januarskog izdanja „Makroekonomskih analiza i trendova” beogradskog Ekonomskog instituta. Stojan Stamenković, urednik MAT-a, kaže da industrijska proizvodnja uporno stagnira, spoljnotrgovinska aktivnost je ponovo oslabila, a nema ni znakova oživljavanja domaće tražnje. Ostaje da se sačekaju investicioni projekti, koji se za sada uglavnom samo najavljuju.

Autori MAT-a juče su ukazali na dva, na prvi pogled, odvojena akutna problema srpske privrede u januaru – na devizni kurs kao kratkoročni i nelikvidnost kao dugoročni i rastući. Pažljivija analiza, međutim, otkriva njihovu međusobnu vezu.

Saradnik MAT-a Vladimir Vučković smatra da je nelikvidnost jedan od najvećih problema. Tokom prošle godine ona se zaoštravala, a znakova oporavka nema. Broj blokiranih preduzeća i iznos blokiranih sredstava sve je veći. Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije od 19. januara, blokirano je 66.438 pravnih lica i preduzetnika, što je 15 odsto preduzeća. Vrednost blokiranih sredstava je 261 milijardu dinara. Samo u 2009. godini u „crveno” je ušlo 21.617 firmi ili 25 odsto ukupnog broja. Čak 94 su preduzetnici, mala preduzeća i udruženja građana, mesne zajednice, kućni saveti, škole...

– Polovina dugova celokupne privrede svodi se na 25 najvećih neto dužnika. To su velika preduzeća, u privatnom i državnom vlasništvu – ukazao je Vučković. – Više od polovine blokiranih ima veći kapital od neto dugova i veći iznos depozita od dugova, ali 21 preduzeće, praktično, nema kapital.

Vučković je naglasio da je dvadesetak velikih preduzeća u 2009. godinu ušlo prezaduženo „usled višegodišnje ekspanzije i agresivnih razvojnih planova ili izostale transformacije i restrukturisanja”. Kriza je u prošloj godini ubrzala finansijske poteškoće preduzeća, pre svega otplatu kredita.

– Prema bilansima banaka, dug privrede na kraju novembra 2009. bio je težak 19,7 milijardi evra, od čega je spoljni dug 10,9 milijardi. Taj dug je u najvećoj meri generator rastuće nelikvidnosti. Većinom su to javni i privatni monopoli i oligopoli ili uvozno orijentisana preduzeća – rekao je Vučković.

Autori MAT-a smatraju da bi u strategiji prevazilaženja nelikvidnosti srpske privrede vlada trebalo prevashodno da se usmeri na mala i srednja preduzeća iz industrijskog sektora. Za programe pomoći mogla bi da se kandiduju preduzeća koja imaju blokirane račune od početka 2009. godine. I to samo ona koja imaju razumne izglede za oporavak i održivo profitabilno poslovanje. Uslužni sektor će teško generisati ekonomski oporavak, jer je njegov razvoj u prethodnih devet godina bio nesrazmerno brz – zasnovan na uvozu, trgovinskom deficitu i rastu kreditne zaduženosti. Novih kredita neće biti u sličnoj meri da bi se takav rast nastavio.

– Gotovo sve zemlje istočne Evrope svoj razvoj su zasnivale na bržem rastu industrijske proizvodnje od rasta BDP-a – zaključio je Vučković. – Srbija nije ostvarila dominantan rast u sektorima razmenljivih dobara da bi povećanjem izvoza smanjivala spoljnotrgovinski deficit i visoku zavisnost od uvozne štednje. Stoga bi oporavak mogao biti zasnovan na rastu industrijske proizvodnje, i to one pretežno namenjene izvozu.

A. Mikavica

-----------------------------------------------

Dinar može da se oporavi

Posle januarskog posrtanja, dinar u narednim mesecima može da se oporavi, smatra Stojan Stamenković. – NBS najavljuje dalje relaksiranje monetarne politike, pa i sniženje obavezne rezerve. To bi moglo da poveća ponudu deviza i jevtinijih kredita. Ali, ako banke ocene da je privreda nelikvidna i da su plasmani rizični, taj kapital može da ode van zemlje – upozorio je on.

Na duži rok, vrednost dinara će zavisiti od deviznog priliva i odliva, a ne od volje neke institucije, ukazao je Stamenković.