Motika u njivi – najbolji otrov

SUBOTICA – "Pre 25 godina prestao sam da trujem zemlju", ovako direktno i jednostavno Kazimir Skenderović, zemljoradnik iz Tavankuta, kraj Subotice, objašnjava ono što je danas načelo organske poljoprivrede. U to vreme njegov čin bio je spontan, a Skenderović kaže da ga je na to navelo kada je primetio da na mestima kod okreta traktora, gde slučajno padne više herbicida, naredne godine nijedna ratarska kultura više ne može da izraste.

Od pre desetak godina član je subotičkog "Terasa", našeg najstarijeg udruženja za organsku poljoprivredu, i tek sa propagiranjem i širenjem ove ideje njegovi zasadi su počeli i da se vrednuju drugačije. Ipak, na pšenici je mala zarada, kaže da je seje iz navike, ali kukuruz, a naročito suncokret, koji prodaje po dvostruko višoj ceni nego konvencionalni ratari, donose i dobit. Skenderović ima i sertifikat nemačkog "Biofarma" za svoje ratarske proizvode, a iako je godinama po principima organske poljoprivrede uzgajao i junad, prodavao ih je po istoj ceni kao i svi ostali stočari, prošle godine za 1,60 evra po kilogramu. –To je bila dobra cena, kaže Kazimir Skenderović, a mesaru ih Šapca nije bilo mnogo važno što su njegova junad othranjena bez aditiva i veštačkih dodataka.

U svojoj kući Skenderović, kaže, nema naslednika, ćerka i zet nisu zainteresovani za organsku poljoprivredu, i siguran je da kada on više ne bude mogao da obrađuje ovih 27 jutara "da će zet uzeti prskalicu i politi herbicid".  Naime, u organskoj poljoprivredi jedini dozvoljeni otrov protiv korova jeste – motika.  Stalna obrada zemlje, dobra priprema i učestali "ulasci" u njivu jedini su načini dozvoljene borbe. Ipak, kada je Skenderović na njivu poveo grupu o osamdesetak polaznika škole organske poljoprivrede koju je organizovao "Teras", u njegovoj pšenici nije bilo ni travke, a u komšijskoj parceli, vođenoj na konvencionalni način, korov je gotovo prevladao hlebno zrno.

Ovo je bio više nego očigledan primer njegovim gostima,  polaznicima "Terasovog" seminara, koji nisu odabrani nasumice i koji bi u svojim mestima trebalo da  budu klica iz koje će se granati organska poljoprivreda. Oni su deo jedinstvenog projekta švedske nevladine organizacije za pomoć u integraciji izbeglica (Švedska humanitarna organizacija – Individualna pomoć, SOIR), koji je podrazumevao da se u manjim mestima obezbede kuće sa okućnicama za izbeglice i socijalno ugrožene porodice i da se one tu bave organskom poljoprivredom. Projekat je osmislio psiholog Dejan Pavlović, koji već desetak godina radi u ovoj organizaciji. On objašnjava da su u selu Kusiću, u opštini Bela Crkva, u Miletićevu kod Plandišta i u Bašaidu za ukupno 21 porodicu kupljene kuće sa oko pola hektara oranica, a da je uslov Šveđana da bi odobrili pomoć za prošlu i ovu godinu u iznosu od 320.000 evra bio da se bave organskom poljoprivredom. Zbog toga će članovi ovih domaćinstava da prođu kroz "ispitni" period od 18 meseci kada treba da pokažu spremnost i istrajnost da obezbede svoju budućnost na ovaj način, i tek tada će kuće postati njihovo vlasništvo. Pavlović kaže da su za program odabrana domaćinstva za koja veruje da će pokazati dovoljno volje da motikom i radom zamene herbicide. Kao svojevrsna podrška ovim porodicama, formirane su i zadruge organske poljoprivrede, i to zemljište je nevladina organizacija uzela u zakup a ponegde, kao recimo u Beloj Crkvi, opština im je besplatno ustupila 5,7 hektara zemlje. Pavlović kaže da je realizacija ovog projekta oročena do 2008. godine do kada bi iz Švedske trebalo da stigne još oko 420.000 evra za zbrinjavanje, ali i stvaranje uslova za samostalno zapošljavanje još dvadesetak porodica.