Uz kredite idu i rakete

Kakve veze ima 20 milijardi dolara kredita koje je MMF dao Rumuniji da prevaziđe veliku ekonomsku krizu i najnovija ponuda američkog predsednika Baraka Obame da se u Rumuniji stacionira američki antiraketni štit? To je ponuda koju će Bukurešt vrlo teško da odbije, jer je Obama inače ne bi javno ni nudio. U svakom slučaju, Balkan još jednom potvrđuje da „para vrti gde burgija neće”, dilema jeste tek koje vojne činove inače imaju velikodostojnici MMF-a. Tako se antiraketni štit iz Poljske i Češke seli u Rumuniju. Parlament u Bukureštu o tome treba da odluči.

Ponuda Vašingtona Rumuniji nesumnjivo će pojačati sumnje Moskve u prave namere Amerike u vezi s tim „štitom”. Naime, tri godine se američka diplomatija trudila da objasni svetu, a pre svega Evropi, kako je „štit” namenjen odbrani teritorije SAD od raketa lansiranih iz Severne Koreje i Irana. Zatim je diskretno otpala verzija opasnosti iz Severne Koreje, neko je u međuvremenu malo bolje pogledao globus i zaključio da ipak nisu svi budale, no ostao je Iran sa njegovim raketama. Ubrzo nakon što je ušao u Belu kuću Barak Obama odustaje i od lokacija za „štit” u Poljskoj i Češkoj. Svi „stručnjaci” koji tri godine pričaju o tim lokacijama kao „idealnim” ostaju bez teksta. Nema ni izvinjenja što su nas lagali. Možda nisu ni znali?

Da ne bi ispalo kako je popustio pred najavama Moskve da će u oblasti Kalinjingrada instalirati rakete „iskander” kao ruski odgovor na američki „štit”, Vašington najavljuje tzv. treći pozicioni rejon na Mediteranu. Na ratnim brodovima Šeste flote, u Turskoj, ili u Izraelu. Što bi, priznajem, kada je Iran u pitanju, imalo logike. No, sada ispada da je Rumunija na Mediteranu. Neko će opet posegnuti za globusom.

Vojno opkoljavanje Rusije ide redom. Malo na severu, pa onda na jugu. Ako i kada Bukurešt prihvati ponudu Vašingtona, to će imati za posledicu prekomponovanje bezbednosne situacije u regionu Crnog mora. Položaj Ukrajine biće još važniji za Rusiju i Kijev će biti mnogo dalje od ulaska u NATO nego što je to bio pre tri godine. Ruska ratna luka u Sevastopolju dodatno dobija na značaju. Moldavija dolazi u pojačani fokus interesovanja Moskve, a Pridnjestrovlje neformalno postaje oblast Kalinjingrada. Rusija će ojačati ofanzivne raketne potencijale na južnom boku svoje teritorije i neće pratiti poteze Amerike istim vojnim sredstvima. Naprotiv, pariraće Americi asimetričnim – i potezima i borbenim sistemima, što je neće uvlačiti u skupu i nametnutu utakmicu trke u naoružanju.

Istovremeno, i proatlantski krugovi u Kijevu mogu da razmišljaju da li je američka ponuda Bukureštu raketnog „štita”, zapravo, deo rumunskog sna o velikoj Rumuniji sa Moldavijom u svojim granicama? Biće to signal mnogima i u Kijevu.

Što se tiče Rusa, ne treba baš mnogo ni da se brinu. Slom Šeste armije Vermahta kod Staljingrada otpočeo je na njenom boku – koji su držale rumunske trupe.