I Radmila Lazić bez nagrade

Posle peripetija sa pronalaženjem novca za isplatu novčanog dela književnog priznanja „Miloš Crnjanski” za prvu knjigu, niškom autoru Dejanu Stojiljkoviću, a zatim dodele nagrade „Stevan Sremac” Aleksandru Gatalici, krajem prošle godine, ali, samo u vidu plakete, jer Ministarstvo kulture nije ispunilo ranije preuzetu obavezu da isplati njen novčani iznos, Radmila Lazić, istaknuta pesnikinja, ostala je, takođe, bez nagrade od 2000 evra u dinarskom iznosu. Ovo priznanje dodeljeno je autorki još prošlog leta, za zbirku poezije „Magnolija nam cveta itd.” Ovu nagradu već četiri godine dodeljuje Matična biblioteka „Svetozar Marković” iz Zaječara, putem konkursa za nove rukopise domaćih autora za ediciju „Istok–Zapad”, podjednako za prozne, poetske i esejističke.

Prošle godine uređivački odbor edicije (čija je predsednica Vladislava Gordić Petković) odabrao je četiri rukopisa (među više od stotinu pristiglih) za objavljivanje. Poetska zbirka Radmile Lazić „Magnolija nam cveta itd.” i romaneskna proza „Ruševina” Milana Đorđevića, pored odabira za objavljivanje dobili su i nagrade u vrednosti od po 2000 evra.
Odluka je objavljena u medijima 24. avgusta 2009. godine, a novo kolo
knjiga predstavljeno je, po tradiciji, na dan Matične biblioteke „Svetozar Marković” krajem jeseni, kada je trebalo, kao i prethodnih godina, da budu i uručene novčane svote koje nagrada nosi. Međutim, gradska skupština Zaječara, koja ovu nagradu od osnivanja „izdržava” iz budžeta, prilikom svečanog uručenja, nije isplatila nagrade laureatima.

U međuvremenu, samo jedna od nagrada je isplaćena – Milanu Đorđeviću, a za drugu, Radmili Lazić, gradski oci još uvek ne nalaze novac. To se dešava prvi put u kratkom postojanju ove već ugledne edicije. Njen izdavač je poznati pesnik Saša Jelenković, direktor Matične biblioteke.
U slučaju nedodeljivanja nagrade „Stevan Sremac”, reagovalo je i Srpsko književno društvo. Zabrinuti pisci boje se da kriza i besparica ne „ukinu” sve nagrade koje sufinansira država, bilo Ministarstvo kulture, bilo lokalne vlasti.

Dok u Hrvatskoj država u kontinuitetu dodeljuje polugodišnje mesečne stipendije za četrdeset pisaca, u Srbiji, u nedostatku drugih potpornih fondova za pisce – slobodne umetnike, nagrade kojih ima više nego varoši u Srbiji, mnogim autorima služe umesto honorara.

Dosad su na konkursu zaječarske edicije „Istok–Zapad”, pored ostalih, nagrađeni rukopisi Vlade Kopicla, Duška Novakovića, Zorana Pešića Sigme, Radoslava Petkovića…