Presedan bi bio opasan

Dve otcepljene oblasti Gruzije, Južna Osetija i Abhazija, s nestrpljenjem čekaju rešenje kosmetskog statusa. Nadaju se da će, ako to rešenje bude nezavisnost, i same moći da budu priznate kao nezavisne države i da se kasnije pripoje Ruskoj Federaciji. Aleksandar Krilov, viši naučni saradnik Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka, kaže da gruzijsko rukovodstvo deluje pod uticajem "kosovskog faktora". Ono zato pokušava da što pre uspostavi kontrolu nad odmetnutim krajevima i najavljuje da će organizovati referendum u celoj zemlji kao odgovor na nedavni referendum o nezavisnosti u Južnoj Osetiji. "Ako međunarodna zajednica krene ka priznavanju Kosova, to će biti prvi slučaj da se nezavisnost prihvata nasuprot volji države u čijem se sastavu pravno nalazi ta teritorija", kaže Krilov. "Treba se podsetiti Bangladeša i Eritreje. U oba slučaja, međunarodno priznanje usledilo je tek kada se država u čijem su sastavu bile te oblasti saglasila da prizna nezavisnost i otcepljenje. U slučaju Kosova, otcepljenje bi bilo priznato protivno volji Srbije koja je jasno izražena na nedavnom referendumu. U tome je pravni smisao presedana", objašnjava ruski stručnjak za internet-sajt "Gazeta".

O opasnosti presedana u Moskvi je krajem nedelje govorio i predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske dume Konstantin Kosačov, posle susreta sa predsednikom privremene vlade Kosova Agimom Čekuom. "Ako se status Kosova odredi bez ispunjenja standarda, jednostrano, bez pregovora – to bi bio krajnje opasan presedan koji bi protivrečio ustrojstvu Evrope", rekao je Kosačov, podsetivši da je posle Drugog svetskog rata ustanovljen princip nepovredivosti državnih granica bez saglasnosti svih zainteresovanih strana. Ovaj uticajni poslanik iz redova Jedinstvene Rusije, stranke bliske predsedniku Vladimiru Putinu, naglasio je da bi Moskva priznala nezavisnost Kosova samo ako to uradi i Srbija.

Aleksandar Krilov kaže da se može desiti da SAD ipak odustanu od pravnog priznanja Kosova kao nezavisne države, jer bi to priznanje izazvalo domino-efekat, a Rusija bi dobila mogućnost da prizna postsovjetske republike koje su se otcepile od matičnih država, kao što su Južna Osetija, Abhazija i Pridnjestrovlje u Moldaviji. "U toj situaciji, ne bih isključio da će SAD i Evropska unija ograničiti de fakto priznanje i možda doneti neke zakonodavne akte po analogiji sa aktom američkog Senata o odnosima sa Tajvanom", smatra Krilov. Vašington ne priznaje nezavisnost Tajvana, ali ima pravnu osnovu za svoje odnose sa režimom u Tajpehu kao sa samostalnom državom.