Преседан би био опасан
Две отцепљене области Грузије, Јужна Осетија и Абхазија, с нестрпљењем чекају решење косметског статуса. Надају се да ће, ако то решење буде независност, и саме моћи да буду признате као независне државе и да се касније припоје Руској Федерацији. Александар Крилов, виши научни сарадник Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука, каже да грузијско руководство делује под утицајем "косовског фактора". Оно зато покушава да што пре успостави контролу над одметнутим крајевима и најављује да ће организовати референдум у целој земљи као одговор на недавни референдум о независности у Јужној Осетији. "Ако међународна заједница крене ка признавању Косова, то ће бити први случај да се независност прихвата насупрот вољи државе у чијем се саставу правно налази та територија", каже Крилов. "Треба се подсетити Бангладеша и Еритреје. У оба случаја, међународно признање уследило је тек када се држава у чијем су саставу биле те области сагласила да призна независност и отцепљење. У случају Косова, отцепљење би било признато противно вољи Србије која је јасно изражена на недавном референдуму. У томе је правни смисао преседана", објашњава руски стручњак за интернет-сајт "Газета".
О опасности преседана у Москви је крајем недеље говорио и председник спољнополитичког одбора руске думе Константин Косачов, после сусрета са председником привремене владе Косова Агимом Чекуом. "Ако се статус Косова одреди без испуњења стандарда, једнострано, без преговора – то би био крајње опасан преседан који би противречио устројству Европе", рекао је Косачов, подсетивши да је после Другог светског рата установљен принцип неповредивости државних граница без сагласности свих заинтересованих страна. Овај утицајни посланик из редова Јединствене Русије, странке блиске председнику Владимиру Путину, нагласио је да би Москва признала независност Косова само ако то уради и Србија.
Александар Крилов каже да се може десити да САД ипак одустану од правног признања Косова као независне државе, јер би то признање изазвало домино-ефекат, а Русија би добила могућност да призна постсовјетске републике које су се отцепиле од матичних држава, као што су Јужна Осетија, Абхазија и Придњестровље у Молдавији. "У тој ситуацији, не бих искључио да ће САД и Европска унија ограничити де факто признање и можда донети неке законодавне акте по аналогији са актом америчког Сената о односима са Тајваном", сматра Крилов. Вашингтон не признаје независност Тајвана, али има правну основу за своје односе са режимом у Тајпеху као са самосталном државом.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


