U BiH ima još Maoča

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 7. februara  – Postojanje izolovanih enklava, kao što je ona u Gornjoj Maoči, u kojima se šire ideje koje su u drugim delovima sveta već dovele do masovnih zločina, predstavljalo bi bezbednosni rizik i Bosnu i Hercegovinu i za njeno okruženje. Ovo je, komentarišući policijsku akciju „Svetlost”, u kojoj je uhapšeno sedam vehabija u Gornjoj Maoči, našem listu izjavio novinar iz Zenice i autor knjige „Garibi – mudžahedini u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1999.” Esad Hećimović.

Uhapšene vehabije, čiji je vođa Nusret Imamović, osumnjičene su za napad na teritorijalnu celovitost i ustavni poredak BiH, za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti i nedozvoljeno držanje oružja ili eksplozivnih sredstava.

Hećimović je rekao da „policija i tužioci ne treba da budu pasivni kada neko svojim sledbenicima daje instrukcije o tome kada i koliko često treba preduzimati samoubilačke napade” . Prema njegovim rečima „niz enklava, kao što je ona u Maoči, nalazi se na međuentitetskoj liniji razgraničenja ili na etničkim granicima unutar Federacije BiH i predstavljaju bezbednosni rizik za podsticanje međunacionalnih sukoba”. „Tako je i ova grupa u Gornjoj Maoči povezivana u javnosti sa napadima na Srbe i Hrvate u okolici Brčkog, napadima na novinare ili širenjem mržnje”, naglasio je naš sagovornik.

Ukazujući da ovaj problem nije nastao nedavno, već u toku rata, Hećimović je rekao: „U Bosni i Hercegovini su i ranije postojale slične enklave. Prema važećim presudama sudova u BiH u slučaju eksplozije auto-bombe u Mostaru 1997. godine i bugojanske grupe, u enklavama kao što su bile Željezno Polje kod Žepča i Bočinja kod Maglaja, pripremani su teroristički napadi i atentati.”

Hećimović je podsetio da ni do „danas nisu identifikovani odgovorni za masovno pogubljenje zarobljenih srpskih vojnika, jer su oni, navodno, bili u jednoj takvoj enklavi u Željeznom Polju”. „U Bočinji, u kojoj su se posle rata naselili mudžahedini, policijska stanica je otvorena tek u septembru 1996. i to  na direktan zahtev američke ambasade, zbog pretnji građanima SAD.  Još je aktivna istraga Federalnog istražnog biroa o uvistvu američkog državljanina Vilijama Džefersora, u novembru 1995. i otmice dvojice norveških državljana od strane mudžahedina iz takozvane 'Kalesijske grupe'. Ovakvih i sličnih primera, nažalost, ima mnogo”, konstatovao je Hećimović.

On se osvrnuo i na položaj vehabijske zajednice iz Gornje Maoče unutar Islamske verske zajednice BiH. „Ova grupa je ranije, pre policijske i tužilačke akcije, marginalizovana i izolovana od glavnih islamskih tokova u BiH, u kojoj postoje različite selefijske grupe o čijem integrisanju u društvo debata i dalje traje. Ove grupe ne mogu da nameću svoja pravila drugima, ali ni njih ne treba kriminalizovati samo zbog njihovih uverenja”, rekao je Hećimović.

On je mišljenja da „političke i verske vođe ne treba da koriste operaciju 'Svetlost' za pridobijanje glasova unutar svoje grupe”.  

„Pitanja bezbednosti i vladavine prava oni ne treba da politizuju. Odgovor nije ni dozvoljavanje šire islamizacije kako bi se navodno podržao islamski legitimitet umerenih verskih vođa koji će izolovati i kontrolisati ekstremiste. Pozivanje na kulturni relativizam ne treba da onemogućava i blokira vladavinu prava”, naglasio je Esad Hećimović.