Pamti sto decimala

Čačak – Radoje Damljanović je sumnjičavom drugu iz osnovne škole na očigledan način dokazao da napamet zna prvih sto decimala Ludolfovog broja. Sprejom je ispisao tih stotinu brojki u snegu, na keju pored Zapadne Morave.

U stvari, stotinu i jednu decimalu. Niz je završio brojkom osam, a zatim je proverom na Internetu utvrđeno da mu je svaka na mestu.

– Svetski prvak je Akiri Haraguči, psihijatar iz Japana, godinu stariji od mene. On napamet zna sto hiljada decimala, bilo mu je potrebno 16 sati da ih izrecituje. Ko zna kakav je njegov mozak – veli Damljanović za „Politiku”.

On radi kao vozač u čačanskoj ispostavi Republičke uprave javnih prihoda:

– Po profesiji sam nastavnik matematike, ali nije bilo sreće da nađem posao u struci. Radio sam u više škola, svuda na određeno, i uvek su umesto mene primali nekoga prečeg. Ali, ne vredi da se žalim, volim i ovaj posao.

Broj pi poznat je od antičkih vremena i označava odnos prečnika kruga i njegovog obima. Damljanoviću se urezao u pamćenje još od školskih dana pa sada svakog 14. marta (3,14) obeležava taj datum, kupujući tortu da bi počastio kolege.

U radnju za kolače odnese ceduljicu sa 30 prvih decimala i zamoli poslastičarku da ih ispiše na poslastici.

– Prošle godine pogrešno je prepisala jedan broj pa sam tu tortu slikao, objavio na Internetu i ponudio nagradu onome ko pronađe grešku. Niko se nije javio. Ili ovo nikoga ne zanima, ili Srbi već sve znaju čim se rode – priča Damljanović.

Tvrdi da nije lako zapamtiti niz od stotinu brojki, i sačuvati ga u glavi:

– Od pomoći može da bude neka asocijacija na lične ili istorijske brojeve, ali i to je teško. Ili daleko. Recimo, čitav datum Kosovskog boja – 2861389 – prvi put se sreće tek posle osamdeset miliona decimala Ludolfovog broja.

Damljanović je na Internetu video milion decimala broja pi. To je trajalo 15 minuta i cifre se brzo smenjuju tako da ljudsko oko ne može da razlikuje prošli, trenutni i dolazeći broj:

– Sad bar znam koliko je mnogo para kad kažu da neko ima milion dolara – ističe Damljanović.

Radoje je, koristeći model sa Interneta, od drveta napravio drevnu kinesku računaljku, ali nije uspeo da proda nijedan primerak, niti je imao od koga da nauči kako da je koristi, pa je i tu veštinu savladao sam. Jer, kineski trgovci u Čačku kojima je ponudio abakus, uglavnom mlađi ljudi, odrasli su uz digitrone.