Skidaj štiklu i udaraj u glavu

Zarivate mu nokte u oči. Prstenom ga grebete po licu. Vadite mobilni, kremu, olovku, šta god vam je u tašni. I zamišljenog napadača udarate u slepoočnicu.

Ovo vas na treningu samoodbrane za žene uči Milica Halilović, doktorka medicine i vlasnica trećeg dana u karateu.

Iako verujete da ste toliko slabi i smotani da ne biste umeli da uradite ni kolut napred, a kamoli da zaustavite lopova dvaput višeg i težeg, instruktorka vas postrojava u vrstu i ubeđuje da to nema veze.

– Ovaj kurs vas ne uči kako da se bijete sa muškarcima koji su uvek jači od žena. Učimo vas kako da primenite tehnike koje su dovoljne da se snađete i izbegnete ozlede – objašnjava Milica Halilović čiji klub „Iks–d” (Intenzivni kurs samoodbrane za dame) ovog meseca slavi petogodišnjicu.

Na njen čas se ne pojavljujte u kimonu. Kakve veze ima udobna japanska nošnja sa realnim uslovima u kojima siledžije napadaju devojke na štiklama, u mini suknjama i tesnim farmericama? Na treningu u ovom klubu nećete ni videti rekvizite borilačkih veština jer trener veruje da vijanje sabljom ili poljoprivrednom alatkom možda čuva istočnjačku tradiciju, ali ne pomaže ako vas manijak presretne u haustoru.

– Bez obzira na građu i godine, svaka žena može da nauči kako da se snađe ako je neko napadne – sigurna je instruktorka za odbranu od lopova i napasnika.

Ako ste već rešili da uplatite kurs samoodbrane, pada vam na pamet da idete do kraja i pitate hoće li vas obučiti kako da koristite peper sprej, nož, pištolj. Neće. Halilovićeva koristi samo ono što je po zakonu dozvoljeno imati na sebi ili u torbici – šnalu, naočare, lak za kosu.

– Ključ je u samouverenosti. Morate da verujete da možete da nadmudrite snažnijeg od sebe – tvrdi ona.

Udarate boks-vreću. Oko vas su devojke koje dolaze iz predostrožnosti. One koje su bile napadane, ali su se srećom izvukle. One koje nisu imale sreće. Milica vas bodri da niste nepokretna meta i da samo svojim rukama i nogama možete da izbegnete krađu ili silovanje. Posle nekoliko naučenih pokreta zaista joj verujete. Ali, šta onda kada vam njen saradnik, dvometraš, majstor više borilačkih veština, Igor Sučević podmetne lažni nož ispod grla? Niste baš sigurni. Dođe vam da zaboravite ovu igru i odustanete jer verujete da nikada ne biste mogli da savladate takvog snagatora.

– Samopouzdanje se gradi. Adrenalin vas čini jačom. Ne smete da pokleknete – upozorava Milica podučavajući odbranu od noža, ozbiljniji i napredniji zahvat.

– Lakše mi je sa ženama koje nisu trenirale borilačke sportove jer one ne umeju da se oslobode te borbene pozicije i otvorenog stava „sad ću da te prebijem”. A nama treba baš suprotno – da napasnik i ne sluti odgovor – tvrdi instruktorka na štiklama.

Slede udarci nogom. U stomak, struk, koleno.

Skinuli ste minđušu, ogrebli napadača po licu, udarili ga telefonom po glavi. Šutirate ga u genitalije, ali mu povređujete ego pa ste u psihološkoj prednosti – kaže Milica Halilović. I to je to. Niko od vas ne očekuje da ga prebijete na mrtvo ime, strpate ga u gepek i vodite u policiju. Nekoliko udaraca, to je sve. Bežite. Stekli ste prednost u odnosu na jačeg, ali samo na kratko vreme koje morate da iskoristite da se čistite s mesta. Vičete „požar”, „sudar”, „u pomoć”, samo ne „silovanje”.

Zašto ne?

– Iskustvo kaže da naši ljudi kad to čuju beže, neće da pomognu, okreću glavu. Neprijatno im je da budu svedoci na suđenjima za silovanje – ističe Milica Halilović.