Скидај штиклу и ударај у главу

Заривате му нокте у очи. Прстеном га гребете по лицу. Вадите мобилни, крему, оловку, шта год вам је у ташни. И замишљеног нападача ударате у слепоочницу.

Ово вас на тренингу самоодбране за жене учи Милица Халиловић, докторка медицине и власница трећег дана у каратеу.

Иако верујете да сте толико слаби и смотани да не бисте умели да урадите ни колут напред, а камоли да зауставите лопова двапут вишег и тежег, инструкторка вас постројава у врсту и убеђује да то нема везе.

– Овај курс вас не учи како да се бијете са мушкарцима који су увек јачи од жена. Учимо вас како да примените технике које су довољне да се снађете и избегнете озледе – објашњава Милица Халиловић чији клуб „Икс–д” (Интензивни курс самоодбране за даме) овог месеца слави петогодишњицу.

На њен час се не појављујте у кимону. Какве везе има удобна јапанска ношња са реалним условима у којима силеџије нападају девојке на штиклама, у мини сукњама и тесним фармерицама? На тренингу у овом клубу нећете ни видети реквизите борилачких вештина јер тренер верује да вијање сабљом или пољопривредном алатком можда чува источњачку традицију, али не помаже ако вас манијак пресретне у хаустору.

– Без обзира на грађу и године, свака жена може да научи како да се снађе ако је неко нападне – сигурна је инструкторка за одбрану од лопова и напасника.

Ако сте већ решили да уплатите курс самоодбране, пада вам на памет да идете до краја и питате хоће ли вас обучити како да користите пепер спреј, нож, пиштољ. Неће. Халиловићева користи само оно што је по закону дозвољено имати на себи или у торбици – шналу, наочаре, лак за косу.

– Кључ је у самоуверености. Морате да верујете да можете да надмудрите снажнијег од себе – тврди она.

Ударате бокс-врећу. Око вас су девојке које долазе из предострожности. Оне које су биле нападане, али су се срећом извукле. Оне које нису имале среће. Милица вас бодри да нисте непокретна мета и да само својим рукама и ногама можете да избегнете крађу или силовање. После неколико научених покрета заиста јој верујете. Али, шта онда када вам њен сарадник, двометраш, мајстор више борилачких вештина, Игор Сучевић подметне лажни нож испод грла? Нисте баш сигурни. Дође вам да заборавите ову игру и одустанете јер верујете да никада не бисте могли да савладате таквог снагатора.

– Самопоуздање се гради. Адреналин вас чини јачом. Не смете да поклекнете – упозорава Милица подучавајући одбрану од ножа, озбиљнији и напреднији захват.

– Лакше ми је са женама које нису тренирале борилачке спортове јер оне не умеју да се ослободе те борбене позиције и отвореног става „сад ћу да те пребијем”. А нама треба баш супротно – да напасник и не слути одговор – тврди инструкторка на штиклама.

Следе ударци ногом. У стомак, струк, колено.

Скинули сте минђушу, огребли нападача по лицу, ударили га телефоном по глави. Шутирате га у гениталије, али му повређујете его па сте у психолошкој предности – каже Милица Халиловић. И то је то. Нико од вас не очекује да га пребијете на мртво име, стрпате га у гепек и водите у полицију. Неколико удараца, то је све. Бежите. Стекли сте предност у односу на јачег, али само на кратко време које морате да искористите да се чистите с места. Вичете „пожар”, „судар”, „у помоћ”, само не „силовање”.

Зашто не?

– Искуство каже да наши људи кад то чују беже, неће да помогну, окрећу главу. Непријатно им је да буду сведоци на суђењима за силовање – истиче Милица Халиловић.