„Фића” се воли, остало се вози
Традиционални „Фића” фест одржан је 22. пут у Крагујевцу на Видовдан. Удружење љубитеља „фића” и Градска туристичка организација, под слоганом „’Фића’ се воли, остало се вози”, организовали су и ове године манифестацију која окупља власнике и љубитеље „фића” из целе Србије, као и са простора бивше Југославије.
Званично отварање и први део скупа одржани су у Великом парку, где су посетиоци имали прилику да разгледају, фотографишу, уживају у носталгији, али и да се увере у возно стање сачуваних примерака првог југословенског народног аута, од којих су неки старији од шест деценија.
Организатори су поручили да је задовољство што из године у годину крагујевачки „Фића фест” привлачи све више посетилаца свих генерација, не само из града домаћина већ и из наше земље и региона. Тако је ове године, осим из Србије, било учесника из Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Немачке. Захваљујући Удружењу љубитеља „фића”, на овај начин чува се од заборава аутомобил који је обележио једну епоху и постао један од симбола Крагујевца.
„Жеља нас из Удружења, основаног 2004. године, јесте да се ’фића’ сачува од заборава, да се вози нашим улицама и путевима и буде тачка спајања људи и склапања нових пријатељстава. Такође, велика нам је жеља да ту нашу љубав пренесемо на млађе генерације, на данашње дечаке и девојчице, да и они наставе да чувају успомене на ’фићу’. Зато смо ове године на скупу изложили један оригинални мотор ’заставе 750’, како би млади могли да виде шта покреће нашег ’фићу’”, каже Владимир Тошић, председник Удружења љубитеља „фића” из Крагујевца.
Из Ђевђелије у Северној Македонији свог зеленог лепотана довезла је Љиљана Мицковска. Њен „фића” произведен је 1974. године, а изгледа као да је тек сишао са траке. Она каже да је, некада са супругом и сином, пролазила читавом бившом Југославијом.
„Данас, када њих више нема, уз помоћ мајстора и пријатеља одржавам нашег ’фићу’. Са њим и даље стижем свуда, као некада. Идем на скупове по Србији и другим крајевима, јер тамо срећем пријатеље, познанике, упознајем нове људе. Заиста, то су дивна пријатељства и прелепа дружења, где год да се скупимо”, каже Љиљана.
Крагујевчанин Драган Сретеновић са поносом вози и показује свог „фићу”, који има равно 60 година. У питању је рани модел, такозвани контраш, чија се врата отварају напред, супротно од каснијих модела и данашњих аутомобила.
„Овај ауто никад није рестауриран комплетно, осим редовног одржавања и неопходне замене делова, тако да је много тога на њему у фабричком стању. Ја сам га купио пре 15 година од првог власника из Лознице. Ауто је гаражиран, не вози се пуно, одржава се добро, па зато овако добро изгледа. Иначе, ја сам некада возио ’фићу’, обучавао се и полагао вожњу на ’фићи’, а возио сам и ауто-трке у националној класи од 1980. до 1985. године. На стази у Славонској Пожеги достизали смо и 170 километара на сат”, с поносом се сећа Сретеновић и истиче да овај ауто, једноставно, има душу. Он додаје да се у његовој породици љубав према „фићи” преноси и на млађе генерације.
„Ја сам решио да својим унуцима и унукама набавим и средим по једног ’контраша’ и то ће свакоме од њих да буде поклон од мене лично”, додаје поносни деда.
И није то једина породица у којој се љубав према овом култном аутомобилу од малих ногу преноси на најмлађе. На једном црвеном лепо пише ко се у њему вози: „Андреј и Анђелка у ’фићи’”. Отац ово двоје малишана Никола Степић из Крупња каже да, иако су још мали, синчић и ћеркица обожавају да путују „фићом”. Додаје да недељом обавезно иду на туре, прелазећи од 300 до 500 километара, до разних места у Србији.
„Код мене љубав према ’фићи’ траје одавно, кад смо још као клинци ’крали’ од деде нашег другара ’фићу’ и возили се по крају. Овај ауто купио сам пре седам година и средио га, офарбао у црвено. Неке ствари могу сам да урадим, али без добрих мајстора као што су Деки из Шапца и Чупа из Ужица, ништа не би било”, каже Степић и подсећа да се и у Крупњу већ неколико година успешно организују „Фићијаде”.
Власници „фића” признају да није лако, па ни јефтино, одржавање њихових металних љубимаца. Сналазе се како знају, најчешће преко личних познанстава и контаката на друштвеним мрежама. Врло су солидарни и често размењују делове, а спремни су да помогну сваком власнику „фиће” да што повољније пронађе део који му је потребан или мајстора који може поуздано да реши проблем.
У групи учесника крагујевачког „Фића феста” из Аранђеловца је и Максим Нововић, који каже да и екипа љубитеља „фића” из града под Букуљом организује сусрете и дружења ове врсте. Љубав према „фићи” повезује са детињством, када се овим малишаном, добро натовареним, путовало свуда, а најупечатљивији су били породични одласци на море.
Иначе, „аутомобил који је моторизовао Југославију” производио се у крагујевачкој фабрици „Застава” од 1955. до 1985. године, а за то време са трака је сишло скоро милион примерака „фиће”. Под званичним називом „застава 750” извозио се у 35 земаља широм света, а данас представља непролазни симбол једног времена, носталгије и раста животног стандарда у послератној Југославији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


