Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Фи­ћа” се воли, остало се вози

„Фи­ћа” се воли, остало се вози
(Фото Д. Ђусић)

Тра­ди­ци­о­нал­ни „Фи­ћа” фест одр­жан је 22. пут у Кра­гу­јев­цу на Ви­дов­дан. Удру­же­ње љу­би­те­ља „фи­ћа” и Град­ска ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја, под сло­га­ном „’Фи­ћа’ се во­ли, оста­ло се во­зи”, ор­га­ни­зо­ва­ли су и ове го­ди­не ма­ни­фе­ста­ци­ју ко­ја оку­пља вла­сни­ке и љу­би­те­ље „фи­ћа” из це­ле Ср­би­је, као и са про­сто­ра бив­ше Ју­го­сла­ви­је.

Зва­нич­но отва­ра­ње и пр­ви део ску­па одр­жа­ни су у Ве­ли­ком пар­ку, где су по­се­ти­о­ци има­ли при­ли­ку да раз­гле­да­ју, фо­то­гра­фи­шу, ужи­ва­ју у но­стал­ги­ји, али и да се уве­ре у во­зно ста­ње са­чу­ва­них при­ме­ра­ка пр­вог ју­го­сло­вен­ског на­род­ног аута, од ко­јих су не­ки ста­ри­ји од шест де­це­ни­ја.

Ор­га­ни­за­то­ри су по­ру­чи­ли да је за­до­вољ­ство што из го­ди­не у го­ди­ну кра­гу­је­вач­ки „Фи­ћа фест” при­вла­чи све ви­ше по­се­ти­ла­ца свих ге­не­ра­ци­ја, не са­мо из гра­да до­ма­ћи­на већ и из на­ше зе­мље и ре­ги­о­на. Та­ко је ове го­ди­не, осим из Ср­би­је, би­ло уче­сни­ка из Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Цр­не Го­ре и Не­мач­ке. За­хва­љу­ју­ћи Удру­же­њу љу­би­те­ља „фи­ћа”, на овај на­чин чу­ва се од за­бо­ра­ва ауто­мо­бил ко­ји је обе­ле­жио јед­ну епо­ху и по­стао је­дан од сим­бо­ла Кра­гу­јев­ца.

„Же­ља нас из Удру­же­ња, осно­ва­ног 2004. го­ди­не, је­сте да се ’фи­ћа’ са­чу­ва од за­бо­ра­ва, да се во­зи на­шим ули­ца­ма и пу­те­ви­ма и бу­де тач­ка спа­ја­ња љу­ди и скла­па­ња но­вих при­ја­тељ­ста­ва. Та­ко­ђе, ве­ли­ка нам је же­ља да ту на­шу љу­бав пре­не­се­мо на мла­ђе ге­не­ра­ци­је, на да­на­шње де­ча­ке и де­вој­чи­це, да и они на­ста­ве да чу­ва­ју успо­ме­не на ’фи­ћу’. За­то смо ове го­ди­не на ску­пу из­ло­жи­ли је­дан ори­ги­нал­ни мо­тор ’за­ста­ве 750’, ка­ко би мла­ди мо­гли да ви­де шта по­кре­ће на­шег ’фи­ћу’”, ка­же Вла­ди­мир То­шић, пред­сед­ник Удру­же­ња љу­би­те­ља „фи­ћа” из Кра­гу­јев­ца.

Из Ђев­ђе­ли­је у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји свог зе­ле­ног ле­по­та­на до­ве­зла је Љи­ља­на Миц­ков­ска. Њен „фи­ћа” про­из­ве­ден је 1974. го­ди­не, а из­гле­да као да је тек си­шао са тра­ке. Она ка­же да је, не­ка­да са су­пру­гом и си­ном, про­ла­зи­ла чи­та­вом бив­шом Ју­го­сла­ви­јом.

„Да­нас, ка­да њих ви­ше не­ма, уз по­моћ мај­сто­ра и при­ја­те­ља одр­жа­вам на­шег ’фи­ћу’. Са њим и да­ље сти­жем сву­да, као не­ка­да. Идем на ску­по­ве по Ср­би­ји и дру­гим кра­је­ви­ма, јер та­мо сре­ћем при­ја­те­ље, по­зна­ни­ке, упо­зна­јем но­ве љу­де. За­и­ста, то су див­на при­ја­тељ­ства и пре­ле­па дру­же­ња, где год да се ску­пи­мо”, ка­же Љи­ља­на.

Кра­гу­јев­ча­нин Дра­ган Сре­те­но­вић са по­но­сом во­зи и по­ка­зу­је свог „фи­ћу”, ко­ји има рав­но 60 го­ди­на. У пи­та­њу је ра­ни мо­дел, та­ко­зва­ни кон­траш, чи­ја се вра­та отва­ра­ју на­пред, су­прот­но од ка­сни­јих мо­де­ла и да­на­шњих ауто­мо­би­ла.

„Овај ауто ни­кад ни­је ре­ста­у­ри­ран ком­плет­но, осим ре­дов­ног одр­жа­ва­ња и нео­п­ход­не за­ме­не де­ло­ва, та­ко да је мно­го то­га на ње­му у фа­брич­ком ста­њу. Ја сам га ку­пио пре 15 го­ди­на од пр­вог вла­сни­ка из Ло­зни­це. Ауто је га­ра­жи­ран, не во­зи се пу­но, одр­жа­ва се до­бро, па за­то ова­ко до­бро из­гле­да. Ина­че, ја сам не­ка­да во­зио ’фи­ћу’, об­у­ча­вао се и по­ла­гао во­жњу на ’фи­ћи’, а во­зио сам и ауто-тр­ке у на­ци­о­нал­ној кла­си од 1980. до 1985. го­ди­не. На ста­зи у Сла­вон­ској По­же­ги до­сти­за­ли смо и 170 ки­ло­ме­та­ра на сат”, с по­но­сом се се­ћа Сре­те­но­вић и ис­ти­че да овај ауто, јед­но­став­но, има ду­шу. Он до­да­је да се у ње­го­вој по­ро­ди­ци љу­бав пре­ма „фи­ћи” пре­но­си и на мла­ђе ге­не­ра­ци­је.

„Ја сам ре­шио да сво­јим уну­ци­ма и уну­ка­ма на­ба­вим и сре­дим по јед­ног ’кон­тра­ша’ и то ће сва­ко­ме од њих да бу­де по­клон од ме­не лич­но”, до­да­је по­но­сни де­да.

И ни­је то је­ди­на по­ро­ди­ца у ко­јој се љу­бав пре­ма овом култ­ном ауто­мо­би­лу од ма­лих но­гу пре­но­си на нај­мла­ђе. На јед­ном цр­ве­ном ле­по пи­ше ко се у ње­му во­зи: „Ан­дреј и Ан­ђел­ка у ’фи­ћи’”. Отац ово дво­је ма­ли­ша­на Ни­ко­ла Сте­пић из Круп­ња ка­же да, иако су још ма­ли, син­чић и ћер­ки­ца обо­жа­ва­ју да пу­ту­ју „фи­ћом”. До­да­је да не­де­љом оба­ве­зно иду на ту­ре, пре­ла­зе­ћи од 300 до 500 ки­ло­ме­та­ра, до ра­зних ме­ста у Ср­би­ји.

„Код ме­не љу­бав пре­ма ’фи­ћи’ тра­је одав­но, кад смо још као клин­ци ’кра­ли’ од де­де на­шег дру­га­ра ’фи­ћу’ и во­зи­ли се по кра­ју. Овај ауто ку­пио сам пре се­дам го­ди­на и сре­дио га, офар­бао у цр­ве­но. Не­ке ства­ри мо­гу сам да ура­дим, али без до­брих мај­сто­ра као што су Де­ки из Шап­ца и Чу­па из Ужи­ца, ни­шта не би би­ло”, ка­же Сте­пић и под­се­ћа да се и у Круп­њу већ не­ко­ли­ко го­ди­на успе­шно ор­га­ни­зу­ју „Фи­ћи­ја­де”.

Вла­сни­ци „фи­ћа” при­зна­ју да ни­је ла­ко, па ни јеф­ти­но, одр­жа­ва­ње њи­хо­вих ме­тал­них љу­би­ма­ца. Сна­ла­зе се ка­ко зна­ју, нај­че­шће пре­ко лич­них по­знан­ста­ва и кон­та­ка­та на дру­штве­ним мре­жа­ма. Вр­ло су со­ли­дар­ни и че­сто раз­ме­њу­ју де­ло­ве, а спрем­ни су да по­мог­ну сва­ком вла­сни­ку „фи­ће” да што по­вољ­ни­је про­на­ђе део ко­ји му је по­тре­бан или мај­сто­ра ко­ји мо­же по­у­зда­но да ре­ши про­блем.

У гру­пи уче­сни­ка кра­гу­је­вач­ког „Фи­ћа фе­ста” из Аран­ђе­лов­ца је и Мак­сим Но­во­вић, ко­ји ка­же да и еки­па љу­би­те­ља „фи­ћа” из гра­да под Бу­ку­љом ор­га­ни­зу­је су­сре­те и дру­же­ња ове вр­сте. Љу­бав пре­ма „фи­ћи” по­ве­зу­је са де­тињ­ством, ка­да се овим ма­ли­ша­ном, до­бро на­то­ва­ре­ним, пу­то­ва­ло сву­да, а нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји су би­ли по­ро­дич­ни од­ла­сци на мо­ре.

Ина­че, „ауто­мо­бил ко­ји је мо­то­ри­зо­вао Ју­го­сла­ви­ју” про­из­во­дио се у кра­гу­је­вач­кој фа­бри­ци „За­ста­ва” од 1955. до 1985. го­ди­не, а за то вре­ме са тра­ка је си­шло ско­ро ми­ли­он при­ме­ра­ка „фи­ће”. Под зва­нич­ним на­зи­вом „за­ста­ва 750” из­во­зио се у 35 зе­ма­ља ши­ром све­та, а да­нас пред­ста­вља не­про­ла­зни сим­бол јед­ног вре­ме­на, но­стал­ги­је и ра­ста жи­вот­ног стан­дар­да у по­сле­рат­ној Ју­го­сла­ви­ји.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.