Masovna hapšenja Kurda

U opsežnoj operaciji širom Turske, policija je uhapsila 86 Kurda koji su osumnjičeni da imaju veze sa „separatističkom organizacijom”, što prevedeno na jezik službe bezbednosti znači terorističkom Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koja se bori za autonomiju svog naroda.

Snage bezbednosti su kasno juče izvele tu akciju u deset provincija: od Istanbula na zapadu, do Vana na jugoistoku zemlje zbog saznanja da pripremaju demonstracije povodom 11. godišnjice hapšenja lidera PKK Abdulaha Odžalana, koji se nalazi u zatvoru. Među uhapšenima su i lokalni funkcioneri jedine prokurdske Partije mira i demokratije.

Prema izveštajima koje danas prenose istanbulski mediji, nekoliko hiljada Kurda su juče u Strazburu održali demonstracije na kojima su tražili slobodu za utamničenog Odžalana.

Najnovija akcija potvrđuje da je letošnja vladina inicijativa o „istorijom pomirenju” sa Kurdima koji u dosadašnjim borbama nisu okrvavili ruke, ozbiljno dovedena u pitanje. To se i moglo očekivati posle nedavne odluke Ustavnog suda da zabrani Partiju demokratskog društva, jedinu prokurdsku stranku koja je bila zastupljena u parlamentu. Posle toga 20 poslanika je „prebeglo” u minornu takođe prokurdsku Partiju mira i demokratije, koja se, ako je suditi prema najnovijim hapšenjima, već našla na udaru vlasti. To je, inače, šesta kurdska stranka koja je dosad zabranjena u Turskoj.

Najnovija akcija policije usledila je samo nekoliko dana pošto je, na čuđenje mnogih u zemlji i svetu, na 21 godinu zatvora osuđen kurdski novinar Ozan Kilič. On je proglašen krivim samo zato što je u svom listu „Azadija velat” objavio nekoliko tekstova u kojima je branio bivšeg lidera PKK Odžalana, koga inače većina Turaka – za razliku od Kurda – doživljava kao neprijatelja zemlje broj jedan. Za njego ime se vezuje smrt skoro 40.000 pripadnika snaga bezbednosti, gerilaca i civila, koliko ih je stradalo od 1984. godine, kada je počela oružana borba za veća prava i slobode. U Turskoj ima oko 12 miliona Kurda, što će reći svaki šesti stanovnik zemlje je pripadnik tog naroda.

Abdulah Odžalan (61) je uhapšen tačno pre jedanaest godina u Najrobiju u saradnji sa agentima Mosada i CIA. On je u međuvremenu osuđen na smrtnu kaznu, ali mu je ona, zbog promene paragrafa u krivičnom zakonu, preinačena u doživotnu robiju. Sve do kraja prošle godine, on je bio jedini osuđenik u zatvoru na malom ostrvu Imrali, u Mramornom moru. Ta nečuvena usamljenost je, kažu, ozbiljno ugrozila njegovo zdravlje. Pod pritiskom međunarodne javnosti izolacija je nedavno prekinuta: njemu sada „prave društvo” petorica osuđenika, sa kojima, u dvorištu kazamata, može da se viđa 60 minuta dnevno.

Odžalanovi advokati, kao i njegove pristalice, uporno tvrde da su novi uslovi za izdržavanje kazne sada još gori nego što su bili u proteklih jedanaest godina. On je, navodno, u ćeliji od samo nekoliko kvadratnih metara, u kojoj praktično ne može da se okrene. U Ministarstvu pravde to demantuju.

Zatvor na ostrvu Imrali je prošlog meseca posetila delegacija evropskog Komiteta za borbu protiv torture, kako bi na licu mesta proverila te optužbe. Njen izveštaj se uskoro očekuje.

V. Lalić