Sređivanje stanja u SPC

Sve ovo što se već i u medijima naziva „slučaj vladike Artemija“ nije novo jer traje već nekoliko godina i možda je ovo što se sada zbiva početak raspleta.

Čitav slučaj ima dve dimenzije. Prva je poslovanje eparhije i optužbe koje se iznose na račun vladike – kako je vodio poslove, pitanje vlasništva nad kućama u Beogradu – čime se bavila komisija Sinoda. Druga dimenzija je čisto političke prirode. Vladika raško-prizrenski i kosovskometohijski, kako glasi njegova puna titula, dao je poslednjih godinu i po dana nekih desetak izjava i saopštenja u kojima predsednika Tadića, ustavnog poglavara republike, optužuje za izdaje i veleizdaje jer nije dovoljno branio Kosovo. Time je on iskomplikovao odnose i sa Sinodom – „crkvenom vladom“, ali i s državom.

Jedna činjenica se ne bi smela gubiti iz vida. Nikada Crkva nije bila u opoziciji prema državi, pa se to ni ovog puta ne može očekivati. Stoga je ovo sada neka vrsta koordinisane akcije između države, koja formalno-pravno ne može da se meša u poslove Crkve i Sinoda, koji je uvideo da to što čini vladika Artemije ne donosi mnogo dobra.

Važno je istaći da je novoizabrani patrijarh Irinej već u prvom obraćanju javnosti, i crkvenoj i laičkoj, rekao da je osnovi kurs srpske državne politike i njeno okretanje prema Evropi – dobar. Čak je načinio i drugi, ekumenski korak i iskorak, rekavši da nema ništa protiv da rimski papa poseti Srbiju. Upućujući poruku ljudima na Kosovu i Metohiji, patrijarh Irinej je naglasio jednu mirniju notu: da moramo deliti život i sudbinu s drugima i drugačijima.

To su tačke u kojima se vladika Artemije, upravo po ovom redu, i protivi. On ne krije da je okretanje prema EU nešto što Srbiji ne donosi mnogo dobra, ne raduje ga ni papina eventualna poseta našoj zemlji, a što se Kosova tiče davao je izjave u kojima kritikuje državnu politiku.

Patrijarh Irinej, ako nije veliki reformator, a vreme je možda da imamo velikog reformatora, za sada vuče, po mom uverenju, probne, vrlo oprezne i važne poteze za sređivanje stanja u SPC. Ovo bi bio početak i drugih raspleta da bi se otvorila pitanja vezana i za neke druge arhijereje, kao na primer vranjskog vladiku Pahomija. Ni crkvena ni laička javnost nije zadovoljna presudom koja mu je izrečena.

Kada je u pitanju vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) i njegovo veliko bogatstvo, on nije jedini, trebalo bi i tu sređivati stanje da Crkva dobije svoje pravo mesto u društvu.

Upravo zato smatram da je „slučaj vladike Artemija” vrlo važan za dalje poteze SPC u smeru nalaženja njenog mesta u savremenom srpskom društvu. Mislim da ovo što se dešava nije ni dramatično, ni loše. U mnogim crkvama bilo je takvih promena, a u našoj Crkvi odavno je vreme da te promene i započnu.

Verski analitičar