Stari dug za otplatu kredita

Kraljevo – Dug brojnih kraljevačkih preduzeća i radnji na ime naknade za uređenje građevinskog zemljišta godinama se uvećavao. Istina, gradska direkcija za urbanizam povremeno je podnosila tužbe, ali su prinudne naplate, što iz političkih što iz socijalnih i drugih razloga, odlagane. Tako se došlo u situaciju da samo tridesetak firmi, na ime pomenute naknade za zemljarinu, duguju po dva i više miliona dinara, odnosno ukupno oko 750 miliona dinara. Kada se saberu dugovanja i ostalih to je, sigurno, više od milijardu dinara, odnosno trećina godišnjeg gradskog budžeta. Poređenja radi, kako objašnjava Predrag Simović, član Gradskog veća zadužen za rad javnih preduzeća, tim novcem bi se sagradilo najmanje još tri mosta preko Ibra.

Najlakše bi bilo energično insistirati na prinudnoj naplati. Međutim, blokadom tolikog broja preduzeća posredstvom sudova i poreskih organa, takoreći, staje privredni život u Kraljevu. Uz to, pitanje je i imaju li dužnici novca da dug izmire. Stoga se vlast odlučila na kompromis, na pregovore i dogovor sa privrednicima, pa je, još pre nekoliko meseci, takvim rešenjem, odnosno ustupanjem gradu nekoliko hektara zemljišta, razrešena sporna naplata duga na ime rente i komunalnih usluga od ,,Magnohroma”. Sličan model traži se i u slučaju dugovanja Fabrike vagona, a što tiče ostalih namera gradske vlasti je da im se, koliko je god moguće, taj teret naplate olakša. Prema predlogu predstavnika lokalne samouprave, to olakšanje sadržalo bi plaćanje starog duga na rate, ali i stvaranje boljih uslova da taj novac ovde zarade. Najjednostavnije je da dobiju što više javnih poslova na ovom području, odnosno da najveći deo novca koji se ubere od poreza i doprinosa ostane ovde. Stoga su čelnici Kraljeva pozvali na razgovor vlasnike brojnih kraljevačkih preduzeća.

– Svakog prisutnog privrednika smo pismeno i detaljno upoznali sa gradskim programom budućeg investiranja u infrastrukturne projekte. Reč je o ukupnoj vrednosti od oko 1,5 milijardi dinara, a to smo učinili da bi se vlasnici i rukovodstva ovdašnjih firmi blagovremeno pripremila za učešće na tenderima. Jer, ovde su godinama, brojne i obimne poslove, recimo, na izgradnji mostova, puteva, održavanju saobraćajnica...dobijale firme sa strane. U većini slučajeva, a naročito za projekte koji se finansiraju iz republičkog budžeta, raznim kanalima, dabome, bez tendera. Dešavalo se da im se poslovi mimo propisane procedure dodele čak i po višim cenama od tržišnih a uglavnom se radilo se o preduzećima sumnjive sposobnosti i opremljenosti. Zato želimo da tu praksu prekinemo, da kraljevačkim firmama, vodeći računa o ceni i kvalitetu, omogućimo i da zarade kako bi i dugove, podeljene na više rata, lakše vraćali...- ističe Predrag Simović.

Pored toga, kako je Simović za ,,Politiku” još objasnio, u proceduri je i predlog za gradsku skupštinu da se grad kreditno zaduži sa oko 250 miliona dinara kako bi se bez zastoja ulagalo u kapitalne projekte infrastrukture, a rate tog kredita otplaćivali bi od naplate starog duga preduzeća. Takođe, gradska vlast ima nameru da bar naknadu za zemljarinu pojeftini, shodno krizi i besparici, a i da se novi dugovi preduzeća i pojedinaca po tom osnovu ne bi gomilali.