Bilans nesreće nije konačan

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 17. februara – Svi vozovi u Belgiji zastaće sutra tačno u podne i putnici će minutom ćutanja, kao i građani na svim stanicama i u svim objektima nacionalne železnice SNCB, odati počast žrtvama teške železničke nesreće koja se pre dva dana dogodila nedaleko od Brisela. Zvanično je potvrđeno da je u direktnom sudaru dva lokalna voza 18 osoba poginulo i više od 150 povređeno, ali vlasti strahuju da će prilikom uklanjanja olupina sutra ujutru pronaći još tela. Knjige žalosti biće otvorene na železničkim stanicama u svim većim gradovima u Belgiji, kao i u onim iz kojih su pošli vozovi. 

Još jedan dramatični trenutak se bliži, a javnost je već dovoljno uznemirena tragičnim događajem. Belgijski železničari juče su spontano štrajkovali izražavajući nezadovoljstvo zbog nesreće, loših uslova rada i zastarelosti tehnike na prugama, pa su vozovi kasnili. Oni su kritikovali rukovodstvo železnice optužujući ga da je trošilo novac na opremanje železničkih stanica i kancelarija zanemarujući bezbednost. Vozovi za Pariz i London ne saobraćaju preko Brisela od ponedeljka. Uklanjanje dve kompozicije uništene u sudaru potrajaće narednih deset dana, posle čega će biti započeta popravka oštećene pruge. 

Mašinovođa jednog od vozova koji su se sudarili u Alu, 15 kilometara jugozapadno od Brisela, preživeo je nesreću, ali zbog teških povreda nije u stanju da odgovara na pitanja istražitelja. Oni su odmah posle uviđaja pronašli crne kutije i zaključili da je jedan od vozova prošao na crveno svetlo, a to je otvorilo niz pitanja o bezbednosti železnice, ne samo u Belgiji. Posebnu opasnost predstavlja činjenica da se lokalni vozovi ukrštaju sa međunarodnim kompozicijama koje se kreću brzinama od 200 do 300 kilometara na čas – kao što su „Talis”, „Evrostar” ili TŽV.

Brzi vozovi opremljeni su računarskom opremom i spojeni u Evropski sistem upravljanja ERTMS sa automatskim kočenjem, ali lokalni vozovi nisu. U Evropskoj uniji to je pokrenulo pitanje hitnog uvođenja ERTMS-a u sve vozove umesto dosadašnjih 20 nekompatibilnih sistema. Postupak modernizacije železnice i povezivanje u ERTMS već traje, ali s obzirom na to da je trošak njegovog uvođenja u sve vozove oko pet milijardi evra – modernizacija kasni zbog krize.

Cena opreme za jednu lokomotivu košta 200.000 evra, a samo u Belgiji ih ima 1.100. Za umreženje jednog kilometra pruge potrebno je 150.000 evra, pa je dosad povezano oko 3.000 kilometara pruga u EU, dok još 17.000 tek treba da bude umreženo. U pojedinim državama EU u upotrebi su vozovi i tehnika stari 50 godina.

Šefovi Evropske agencije za železnicu uputili su javnosti umirujuće poruke tvrdeći da je putovanje vozom bezbedno navodeći da i sami često putuju. Ocenjujući da svake godine 50 do 100 ljudi strada u železničkim nesrećama, a da je 45.000 prosek žrtava drumskog saobraćaja, oni su zaključili da je putovanje vozom „hiljadu puta bezbednije”.

Enriko Paskvareli, direktor za kopneni transport u Evropskoj komisiji, odbacio je optužbe zaposlenih u SNCB-u da je EK indirektno odgovorna za nesreću, jer je prouzrokovala kašnjenje harmonizacije sistema železnice svojom sporošću. „Nismo sprečavali Belgiju ili SNCB da ugrade sistem automatskog kočenja i povećaju bezbednost. Posle sličnog sudara vozova 2001. godine u regionu Valonije, belgijske vlasti su tvrdile da će uvesti novi sistem koji će zaustavljati vozovi koji prolaze na crveno svetlo”, kazao je Paskvareli. On je dodao da je EK regulativu za bezbednost železnice donela još 2000. godine i samo je potvrdila 2005. Zaključujući da je Belgija još 2001. mogla da započne modernizaciju železnice.