Ček na poček održava kupovnu moć

Potrošači u Srbiji ispisali su u januaru protekle godine oko 566.000 čekova, a u oktobru čak 746.000. Dok je 2008. godine oko pet odsto kupljene robe kupovano na odloženo, u 2009. ta brojka porasla je na osam odsto, što znači da je plaćanje čekovima u prošloj godini uvećano 32 odsto, zaključuju u GFK agenciji za marketinška istraživanja.

Besparica, promaja u novčanicima, zarada dovoljna samo za minimalnu korpu i druge posledice krize prouzrokovale su povećanje učešća čekova u plaćanju, saglasni su statističari, ekonomisti i trgovci.

– Pad kupovne moći delimično se amortizuje korišćenjem virtuelnog novca, odnosno naše stare ljubavi – čekova. Građani mogu da se zaduže „do guše”, a da se to nigde ne evidentira. Plaćajući čekovima potroše i nekoliko plata unapred, a to nije zabeleženo u Kreditnom birou – smatra Goran Tintor, direktor ad hok istraživanja u agenciji GFK.

Da je plaćanje čekovima u porastu, potvrđuju i trgovci. Rekordi su zabeleženi za vreme praznika.

– Učešće čekova u prometu u marketima „Jabuke” poraslo je na 20 procenata, a u SOS marketima na 12 odsto. U toku novogodišnjih i božićnih praznika ta brojka je išla i do 30 odsto. Pre godinu dana čekovima je plaćano svega tri ili četiri odsto kupljene robe, a najveći broj potrošača iskoristi ih u potpunosti i popuni na maksimalni iznos od 5.000 dinara – objašnjava Milena Radulović, direktor marketinga trgovinskog preduzeća „Jabuka”, očekujući da će broj kupaca koji plaćaju robu na odloženo biti sve veći.

Ček na poček nije vaskrsao samo kod manjih trgovaca. Slično je i u velikim lancima.

– Broj čekova je primetno uvećan i potrošači se sve češće odlučuju za ovakav vid plaćanja. Njihovo učešće u prometu iznosi oko 15 odsto – ističu u „Delta maksiju”.

U „Merkatoru” i „Rodi” čekovima se plati oko sedam odsto prodate robe. U „Intereksu” je u toku 2009. učešće iznosilo 6,5 odsto, ali ovaj trgovinski lanac jedini beleži pad plaćanja čekovima. To je prouzrokovalo skraćenje roka plaćanja na odloženo.

– Tendenciju pada primetili smo još sredinom 2008. kada smo ukinuli mogućnost otplate na 60 dana, a takav trend nastavljen je i u 2009. godini – kažu u našem odeljku ovog francuskog trgovinskog lanca.

Izuzetak je i „Super Vero”, u kojem plaćanje čekova miruje na jedan odsto. To je verovatno posledica činjenice da je grčki trgovac među poslednjima počeo da odobrava ček na poček.

Posle kratkotrajnog prazničnog zanosa, kada je kod pojedinih trgovaca račune bilo moguće platiti i posle 120 dana, sada su svi vratili nekadašnje rokove. Minimalni iznosi koji se mogu ispisati na čekova se smanjuju ili čak brišu.

Tako u novootvorenom „Hiperkortu” kažu da dozvoljavaju plaćanje na odloženo do 90 dana, bez obzira na visinu računa. U „Jabuci” i SOS marketima račune je moguće platiti posle 60, odnosno 30 dana, takođe bez obzira na visinu računa.

U „Maksiju” i „Tempu” računi veći od 2.000 dinara mogu da dospeju i nakon 90 dana, a isto je i u „Merkatoru” i „Rodi”. U „Veropulosu” je minimalan iznos na koji se može ispuniti ček takođe 2.000 dinara, a kupcima nude mogućnost izmirivanja duga u roku od 60 dana.

Komentar ekonomista na rast učešća čekova u plaćanju isti je kao i ranije. Kažu da su se trgovci prilagodili mogućnostima prosečnog potrošača. Kriza i pad prometa, a ne simpatije prema kupcima, primorali su ih da se vrate prodaji na rate.

Ali, bez obzira na to, potrošačima ovakav način plaćanja i te kako odgovara. Kupovinom na odloženo kreditnim karticama bankama plaćaju paprene kamate, a ispisivanje čekova znatno je jeftinije i od korišćenja dozvoljenog minusa na tekućem računu.

S. Despotović