U dve faze do vlasnika

Vlada Srbije trebalo bi da na svojoj narednoj sednici usvoji predlog strategije privatizacije Naftne industrije Srbije koji su predložili konzorcijum "Meril Linč" i "Rajfajzen investment", potvrdio je juče Predrag Bubalo, ministar za privredu i privatizaciju, na okruglom stolu o "Privatizaciji i regulaciji NIS-a" koji su organizovali nedeljnik "Ekonomist" i Centar za visoke ekonomske studije.

Prema njegovim rečima, strategijom privatizacije predviđeno je da prodaja nacionalne naftne kompanije ide u fazama, s tim što bi se poslednja – druga poklopila s ulaskom Srbije u Evropsku uniju. Prvi korak u privatizaciji predviđa prodaju manjinskog dela akcija strateškom partneru, uz njegovu obavezu dokapitalizacije, dok u drugoj fazi, Vlada Srbije planira prodaju većinskog paketa novom vlasniku, što će mu, s vremenom, omogućiti upravljanje kompanijom, rekao je Bubalo.

Prva faza u kojoj će biti ponuđen manjinski paket iskoristiće se i za državnu kontrolu novog strateškog partnera – da li ispunjava ugovorne obaveze. U slučaju lošeg razvoja događaja država bi imala vremena da na vreme odreaguje, istakao je ministar Bubalo.

Prva faza privatizacije u kojoj će mali akcionari moći na berzi da prodaju svoje akcije trebalo bi da se okonča za tri godine. Država neće biti dominantna u menadžmentu, ali će imati mogućnosti da svoja prava i interese zaštiti kroz "zlatnu akciju" ili pravo veta, rekao je Bubalo.

On je istakao i da će deo novca od privatizacije NIS-a završiti u budžetu, a ostatak biti iskorišćen za modernizaciju, dodajući da je odluka o faznoj prodaji kompanije doneta na osnovu iskustava zemalja koje su prošle tranziciju i ušle u Evropu.

Kori Udovički, predsednica Upravnog odbora Centra za visoke ekonomske studije, istakla je da privatizacija nije rešenje za sve probleme, kao i da je bez konkurencije bolje ne započinjati prodaju kompanije. Ona je istakla da je za konkurentno ponašanje NIS-a neophodna promena vlasnika.

Prema njenim rečima, svaki litar derivata proizveden u domaćim rafinerijama Srbiju košta četiri dinara skuplje nego da je uvezen. Kada se to pomnoži s prometom, dolazi se do cifre od oko 160 miliona evra godišnje, plus subvencije koje NIS ima na besplatnu eksploataciju nafte. Samo po tom osnovu NIS godišnje sebi "uštedi" oko 135 miliona evra. Kada se ove cifre saberu ispada da godišnje NIS-ova neracionalnost Srbiju košta čak 300 miliona evra.

Udovički je naglasila da bi uvođenje carine od 14 do 32 odsto, umesto Uredbe o zabrani derivata, pružalo istu zaštitu NIS-u, s tim što bi ostavilo i malo prostora za pretnju uvozom zbog čega bi novi vlasnik morao da nastavi da ulaže u modernizaciju i postane konkurentan.

Ukoliko vlada želi da na NIS primeni model privatizacije koji je sprovela hrvatska INA Udovički smatra da to i nije najbolje rešenje, jer su sve analize pokazale da je na ovaj način potpuno izostao bilo kakav preobražaj u kompaniji. Tek nedavno je Hrvatska smanjila carine sa 18 na dva odsto na uvoz derivata, istakla je ona.

Đorđe Mihajlović, direktor za razvoj i investicije u NIS, rekao je da je najveći problem ove kompanije dugogodišnje neinvestiranje što se odrazilo na neefikasnost. NIS je godinama zbog situacije u kojoj se nalazio morao kešom da investira, jer kredite od banaka nije mogao da uzima.

Ulaskom novog strateškog partnera NIS se nada novom svežem kapitalu što će vremenom kompaniju vratiti na zlatne osamdesete godine kada je kompanija po strukturi svojih proizvoda bila najbolja u regionu.

--------------------------------------------------------------------------

U isto vreme i "Petrohemija"

U ovom trenutku se, kako saznajemo, odustalo od predloga da se "Petrohemija" u Pančevu i rafinerije povežu i zajedno prodaju kako se ne bi izgubilo na njihovoj vrednosti. Novina je da se pančevačke "komšije" ne povezuju, već će tender za "Petrohemiju" biti raspisan u isto vreme kada i za NIS. S tim što kupac rafinerija, odnosno NIS-a, ne mora istovremeno da uzme i "Petrohemiju".