Niger u rukama vojne hunte

Prema izveštajima agencija
Nijamej – Hunta koja je u četvrtak izvela državni udar u Nigeru imenovala je juče komandanta eskadrile Salua Điboa za svog vođu, samo nekoliko sati pošto je vojna grupa „Vrhovni savet za vraćanje demokratije” preuzela kontrolu nad državom, izvestile su svetske agencije. U svom prvom obraćanju na državnoj televiziji, vojnici su saopštili da je predsednik Mamadu Tandža „svrgnut sa vlasti“, da su „vlada i sve državne institucije raspuštene“, da je u zemlji „uveden policijski čas“ i da su sve „granice zatvorene“.

Događaj u Nigeru odmah je osudila Afrička unija (AU). U zvaničnom saopštenju, koje je potpisao predsednik Komisije AU Žan Ping, stoji da je „nasilno preuzimanje vlasti“ neprihvatljivo i zbog toga organizacija „zahteva hitno vraćanje na ustavni poredak“. U saopštenju se još dodaje da Ping „sa zabrinutošću prati razvoj događaja u Nigeru“, kao i da je u bliskom kontaktu sa predsednikom Ekonomske zajednice zapadnoafričkih zemalja i drugim međunarodnim činiocima, navodi AFP.

I Francuska je (Niger je bio francuska kolonija sve do 1960. godine, prim. aut.) osudila vojni puč i pozvala na dijalog, objavio je juče Rojters.

„Francuska osuđuje svako preuzimanje vlasti neustavnim metodama”, izjavio je portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova i dodao da Francuska „u potpunosti podržava stavove i napore“ Ekonomske zajednice i Afričke unije u pogledu Nigera. „Francuska savetuje svim partijama u Nigeru, uključujući i oružane snage, da što pre pronađu rešenje, i to putem dijaloga“.

(/slika2)Pod oznakom hitno, sve svetske agencije su u četvrtak kasno uveče izvestile da je u glavnom gradu Nigera Nijameju „oko podneva“ izbio oružani sukob tokom kojeg su na ulice glavnog grada izašli tenkovi, iz kojih su, sudeći prema rečima očevidaca, „ispaljivane i granate“. Zatim su pristigle vesti da su „posle četvoročasovnog okršaja“ naoružani vojnici „upali u predsedničku palatu“, gde se održavao sastanak predsednika Mamadua Tandže i vlade Nigera. Ubrzo nakon toga, u telefonskom razgovoru za Frans pres, ministri su rekli da su „blokirani tokom sastanka kabineta“, dok je predsednik Tandža „odveden u nepoznatom pravcu“.

„Vlada je raspuštena, a Vrhovni savet za vraćanje demokratije obaveštava narod da će se tekućim pitanjima baviti generalni sekretari ministarstava i regionalnih vlada” dok se ne formira nova vlada, stoji u zvaničnom saopštenju Vojnog saveta, koje je izdato u toku noći između četvrtka i petka, prenosi AFP. Ovo saopštenje je u direktnom uključenju na državnoj televiziji potvrdio i pukovnik Gukoje Abdulkarim, koji je ujedno i portparol vojne hunte. On je još naglasio i da će se nova vlada „ponašati sa jednakim poštovanjem prema svim građanima“, a pozvao je i međunarodnu zajednicu da „ima poverenja u novi režim“.  

Inače, tenzije u ovoj izuzetno siromašnoj zemlji na zapadu Afrike (koja je ujedno i jedna od najsiromašnijih država na svetu) započele su prošle godine, kada je predsednik Tandža raspustio skupštinu i sproveo ustavne reforme kojima je dobio veću moć i produžio sebi predsednički mandat, koji je istekao u decembru 2009. godine. Tim odlukama izazvao je veliku političku napetost u zemlji, ali i kritiku međunarodne zajednice, koja je uvela sankcije Nigeru.

R. Š.

----------------------------------------------------

Tragom vesti

Epizoda koja je potresla Belu kuću

Bez svoje volje, Niger se našao među akterima koji su – nekoliko godina, od leta 2003. – potresali Belu kuću i doprineli „kabinetskom puču” u kome je visokog položaja lišen jedan od svojevremeno najmoćnijih američkih funkcionera Luis Libi zvani „Skuter”. Njegova ostavka proistekla je iz afere u kojoj su dramatično i interkontinentalno bile isprepletane ratne, političke, diplomatske, medijske i pravosudne veze.

Ondašnja administracija Džordža Buša obrazlagala je napad na Irak (marta 2003.) i pretpostavkom da se Sadam Husein baš u Nigeru snabdeva uranijumom za pravljenje atomske bombe. Za potvrdu te teze, u Nijamej je poslat diplomata Džozef Vilson, a on je po povratku u Vašington objavio – da američka optužba nije bila tačna.

Na taj neočekivano dobijeni udarac u čelo, vlada je uzvratila udarcem „ispod pojasa”. S ciljem da dezavuiše Vilsona, u medijima je lansirala vest da je on u nigersku misiju poslat samo zahvaljujući autoritetu koji je, kao agentkinja CIA, uživala njegova supruga Valeri Plejm.

Pošto se otkrivanje identiteta tajnog špijunskog operativca smatra deliktom, pokrenuta je specijalna istraga. Libi je krajem 2005. podneo ostavku, a sredinom 2007. osuđen je na dve i po godine zatvora (čijeg ga je izdržavanja Buš oslobodio) i globu od 250.000 dolara. Kažnjen je zbog krivokletstva i ometanja pravde, a da mu nije prebačeno otkrivanje špijunkine diskrecije (što je učinio drugi funkcioner).

Zamešateljstvo, nastalo posle dokazane nevinosti Nigera, donekle je poremetilo i odnose između Buša i potpredsednika mu Ričarda Čejnija, kome je „Skuter” bio „desna ruka”. Afera je, uz to, povećala nepoverenje javnosti u republikansku vladu, čime je olakšan izborni dolazak Baraka Obame i njegovih demokrata na vlast.

M. P.