Posao sa udžbenicima težak četiri milijarde dinara

U osnovnim i srednjim školama u Srbiji ovih dana nastavnici odlučuju iz kojih će udžbenika đaci učiti naredne školske godine. I dok roditelji tvrde da se ovi spiskovi prave prema zakonima novca, a ne kvaliteta, privatni izdavači skreću pažnju „da školske vlasti primoravaju nastavnike da se odluče za udžbenike koji su mahom u izdanju dosadašnjeg monopoliste Zavoda, iako će posle dve godine čekanja tek od ponedeljka i privatnici imati zakonska prava da konkurišu s novim udžbenicima”.

Javna je tajna da je tržište udžbenika visokoprofitabilan biznis, iako tu činjenicu poriču u svim izdavačkim kućama. Da ipak ima vatre gde ima i dima, potvrđuje i računica koja pokazuje da roditelji milion đaka u Srbiji godišnje moraju da izdvoje najmanje četiri milijardi dinara, pod uslovom da svom detetu kupe u proseku po 10 novih udžbenika po ceni od 400 dinara.

Mirjana Ilić, sekretarka Saveza učitelja Srbije i član Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), priznaje da izdavači imaju različite marketinške akcije i koristeći sve svoje raspoložive resurse teže istom cilju – da ostvare što veći promet, ali i dodaje da nelegalne aktivnosti, ako ih ima, treba dokazati i s tim se na legitiman način boriti.

– Učitelji i nastavnici moraju da znaju da je njihovo legitimno pravo da kao profesionalci izaberu sredstvo za rad – udžbenik za koji imaju stručnu argumentaciju da će im baš ti i takvi pomoći da u radu ostvare što više obrazovne standarde. Uverena sam da su sve izdavačke kuće, svim školama u Srbiji, dostavile kataloge u kojima su naznačile koji su udžbenici odobreni a koji su u proceduri odobravanja – ističe Mirjana Ilić.

Po njenim rečima, neophodno je da direktori i nastavnici u izboru udžbenika pristupe profesionalno, a ne – tržišno.

– Izdavanje udžbenika jeste jedan od malobrojnih veoma profitabilnih poslova u domenu obrazovanja. Nesumnjivo da je to i dovelo do velikog broja izdavača, a dokaz je i struktura alternativnih izdanja: skoro svi štampaju udžbenike za niže razrede osnovne škole. Jedan od razloga je veličina tiraža za niže uzraste (u generaciji ima oko 80.000 dece), a drugi, što se izdavačima čini da je za te uzraste lakše praviti udžbenike, da svaka obrazovana osoba to može uraditi („mala deca – malo i znanja”). Ovo je velika i opasna varka jer što je mlađi uzrast za koji se pravi udžbenik, potrebna su veća stručna i psihološka znanja – stav je dr Ane Pešikan, koja je viši naučni saradnik Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta i član NPS.

(/slika2)Kako je pre usvajanja novog Zakona o udžbenicima rekao ministar prosvete dr Žarko Obradović, u Srbiji postoji velika razlika između proizvođačke i tržišne cene udžbenika, a to što u Srbiji postoji 27 izdavača koji objavljuju udžbenike je, prema njegovoj oceni, u poređenju s brojem đaka, previše. Poređenja radi, u SAD postoji samo jedan zvanični i državni izdavač udžbenika, u Sloveniji takođe, dok u Hrvatskoj samo tri izdavača imaju pravo da štampaju i prodaju udžbenike za osnovnu i srednju školu.

– Mi želimo da kroz konkurenciju dođemo do toga da cena udžbenika bude što niža jer smo primetili da tu ima svakojakihprimera da se preko toga i te kako i želi i može zaraditi – rekao je Obradović.

Todor Ćuk, direktor IK „Nova škola”, Ljiljana Marinković, direktorka IK „Kreativni centar”, i Gordana Knežević-Orlić, direktorka IK „Klet”, objašnjavaju da se udžbenik ne priprema od danas do sutra, već da je ovo težak i odgovoran posao, koji zahteva rad tima stručnjaka u dugom periodu.

– Svi koji su mislili da je to brz novac, već su odustali od toga da prave udžbenike – tvrdi Knežević-Orlić, koja je i predsednica UO Udruženja izdavača udžbenika, nastavnih sredstava i učila Srbije, u kojem je okupljeno 13 najvećih izdavača.

Na naše pitanje koliko košta jedna školska knjiga, ona odgovara da to zavisi od predmeta do predmeta.

– Ako recimo govorimo o izuzetno zahtevnim udžbenicima poput „Sveta oko nas” ili „Prirode” za treći razred, on ne može da se radi kraće od godinu i po dana. A pošto uvodi decu i u fiziku i hemiju, biologiju, geografiju, istoriju… morate imati tim od najmanje 10 ljudi, dakle angažovati i fizičara, i biologa, i geografa… Posao je posebno težak kada je reč o nižim razredima jer morate imati i razvojne psihologe i pedagoge i učitelje iz prakse. Nijedan udžbenik ne može da se uradi bez 10.000 evra, a evo, uzmimo trenutnu situaciju kada imamo 12 udžbenika za osnovnu školu koji čekaju na odobrenje već dve godine. To nije uložen samo novac, već i rad ljudi koji uopšte ne mogu da vide kakva je primena tog udžbenika – objašnjava Gordana Knežević-Orlić.

Ona ističe da je jasno da to nije visoko profitabilan biznis, odnosno da jeste bio dok smo imali monopolistu – Zavod za izdavanje udžbenika.

„Onoga momenta kad uđe konkurencija tada su i ulaganja mnogo veća, a primetno je i da je, od kada mi postojimo, i sam Zavod poboljšao kvalitet svojih knjiga”, kaže Gordana Knežević-Orlić.

Podsećajući da su nedavno usvojenim Zakonom o udžbenicima svi izdavači izjednačeni, u Zavodu za udžbenike naglašavaju da oni nisu nikakvi monopolisti, već ustanova koju je osnovala Vlada Republike Srbije pre 52 godine.

– Zavod je u obavezi da štampa udžbenike za predškolsko obrazovanje, osnovne i srednje škole, univerzitete, oglede, učenike koji pohađaju nastavu na jezicima svih nacionalnih manjina, za decu ometenu u razvoju, kao i za dijasporu. Više od 60 odsto ovih udžbenika, iako su veoma potrebni, ekonomski nisu isplativi – objašnjavaju u Zavodu i naglašavaju da se od 2003. godine na tržištu pojavljuje više od 20 privatnih izdavača koji svoj interes nalaze isključivo u štampanju visokotiražnih udžbenika za osnovnu školu.