Raskošni kostimi čame u škrinjama

Raskošni kostimi korišćeni u operi „Boris Godunov”, odeća koju je 1969. godine Ljubomir Ljuba Tadić nosio u predstavi „Kraljević Marko”, scenska odela iz desetak baletskih komada među kojima su „Ohridske legende” i „Don Kihot”, ali i haljina, suncobran, lepeza i cipelice iz nepoznate predstave, upakovani su u škrinje Muzeja pozorišne umetnosti, i nažalost, nisu dostupni javnosti.

Uz starinski nameštaj koji propada u raznoraznim depoima, predmeti iz ove zbirke nisu izloženi jer u zdanju u Jevremovoj ulici nema dovoljno prostora. Više od tri decenije, nema stalne postavke za inače izuzetno bogatu muzejsku kolekciju.

Dobra vest stigla je nedavno – završena je obnova galerijskog i prostora za tribine i prezentacije. Detaljno je sređena drvenarija, zamenjeni su delovi oštećenog krovnog pokrivača i limeni ostaci na spoju kose krovne fasade. Iz kase opštine Stari grad izdvojeno je oko 570.000 dinara.

–  Majstori su završili veliki posao, pogotovo što je zgrada u kojoj je muzej smešten pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Otkako je naša kuća osnovana 1950. godine, zdanje nije u celosti rekonstruisano, mada svake godine po nešto uradimo. Pre sedam godina prostor je kompletno okrečen, u 2005. sređen je deo poda... Ne bi bilo loše da on bude sasvim obnovljen, što imamo u planu za narednu godinu – istakla je Ksenija Radulović, direktorka Muzeja pozorišne umetnosti.

Trenutno je u izradi sveobuhvatna baza podataka „Pozorišta u Srbiji”, kao i digitalizacija arhivske građe.

– Baza za koju je program završen obuhvata sve repertoare profesionalnih pozorišta, ličnosti i festivale sa mogućnošću ukrštanja i pretraživanja – dodala je prva žena muzeja.

U ovom zdanju iz 1836. godine, koje je ujedno i najstarija sačuvana privatna kuća u Beogradu, uveliko se priprema i izložba u čast stogodišnjice od rođenja Meše Selimovića. Biće otvorena, kažu u muzeju, krajem marta.

Arhivu čine stotine hiljada predmeta u koje se ubrajaju i pojedinačni dokumenti. Fond se sastoji od fotografija, programa, plakata, likovnih predmeta, skica, kostima, audio i video zapisa i stručnih knjiga kojih u biblioteci ima oko tri hiljade.

Jedan od najstarijih eksponata je dokument iz 1852. godine. U pitanju je „Osnovatelj serbskog teatra” iz kojeg je moguće saznati da je „prvi priložnik bio njegova svetlost gospodar i knjaz Aleksandar Karađorđević”. On je, piše dalje u dokumentu, za osnivanje Narodnog pozorišta priložio tadašnjih hiljadu dukata. Među najmlađim predmetima koji krase police zdanja u Jevremovoj ulici tiskaju se ordenja, zahvalnice, pisma, isečci iz novina i brojni crteži koje je muzeju nedavno darivala kćerka dr Branislava Vojnovića, predratnog upravnika Narodnog pozorišta.

M. Brakočević

---------------------------------------------------

Jedan od najstarijih eksponata je „Osnovatelj serbskog teatra”, dokument iz 1852. godine, u kome je navedeno da je za osnivanje Narodnog pozorišta „prvi priložnik bio njegova svetlost gospodar i knjaz Aleksandar Karađorđević”, koji je darivao hiljadu dukata