Penzije prate zarade – ali samo nakratko

Iako je očekivanoda će nova reforma penzijskog i invalidskogsistema dugoročno rešiti pitanje budućeg usklađivanja penzija, penzioneri će po ovom pitanju biti nešto mirniji samo u naredne dve godine.

Novim predlogom zakona o penzijama (predočenim na poslednjem sastanku radne grupe za reformu penzijskog sistema),te prinadležnosti bi trebalo 2011. i 2012. godine da se usklađuju samo s rastom zarada, a posle toga isključivo s troškovima života, potvrđuje za „Politiku” dr Rajko Kosanović, predstavnik sindikata u toj radnoj grupi.

Definitivno se, kaže on, upregovorima s Međunarodnim monetarnim fondom odustalo od predloga da se penzije od naredne godine usklađuju samo s rastom troškova života i to pošto bruto domaći proizvod poraste za četiri odsto, jer je jasno da bi prinadležnosti s takvom formulom za koju godinu pale ispod 40 odsto prosečne zarade.

Zato je predloženo da se od aprila 2011. do oktobra 2012. godine penzije usklađuju s rastom zarada, dva puta godišnje.

Na pitanje da li bi se time dostiglo ono što je penzionerima tokom predizborne kampanje i obećavano – da prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje sa70 odsto, Kosanović kaže da penzije sigurno neće dostići taj nivo, ali da neće pasti ni ispod 60 odsto. Međutim, pitanje je šta posle oktobra 2012. godine, kaže on.

Računica pokazuje da bi učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi, kada one počnu da prate samo rast plata, bilo između 62 i 63 odsto, što je daleko od obećanih 70 procenata, objašnjava naš sagovornik.

– Ukoliko penzije od oktobra 2012. moraju da se usklađuju samo s rastom troškova života, insistiraćemo na tome da se u zakon unese odredba prema kojoj one ne bi smele da padaju ispod 60 odsto prosečne zarade –kategoričan je Kosanović, napominjući da za to u radnoj grupi imaju podršku penzionera.

Ukoliko tako nešto ne bude ušlo u zakon, penzionerima se ne piše dobro, kaže naš sagovornik, dodajući da će penzije sigurno s takvim usklađivanjem pasti ispod 60 odsto prosečne zarade i to već početkom 2013. godine.

Zakon u najmanju ruku mora da propiše vanredno usklađivanje penzija uvek kada one padnu ispod 60 odsto, a to će se, naglašava, dogoditi kada se formula za dve godine promeni i prinadležnosti počnu da prate samo rast troškova života. Takva odredba je postojala i u prethodnom zakonu i time su penzioneri bili zaštićeni, a dva puta se, zahvaljujući tome, išlo na vanredno usklađivanje,podseća on.

Kosanović kaže da je na radnoj grupi bilo zamerki na ovakav njegov predlog „pod izgovorom da je 2013. daleko”, ali on kaže da ovaj zakon treba da reši pitanje penzionera u narednih pet do 10 godina kako je i rečeno kada se u reformu krenulo, a ne da se menja svake dve godine. Osim toga,ovo je najvažnije pitanje nove reforme, jer se odnosi na sve – i na bivše i na sadašnje penzionere.

– Ukoliko ovakav predlog ne bude prihvaćen,to će značiti samo jedno,da ni predlagači novog zakona ne veruju da će se penzije zadržati na nivou od 60 procenata prosečne zarade u času kada počnu da prate rast troškova života –ističe naš sagovornik.

Upitan da li će usklađivanje penzija samo s rastom zarada dodatno opteretiti budžet iz kog se sada izdvaja bezmalo 42 odsto sredstava, Kosanović kaže da ne bi trebalo, jer penzije i u ovom času učestvujuu platama sa 61–62 procenta.

Ukoliko novi zakon rešava pitanje povećanja starosne granice do 2023,zašto ne bi i pitanje usklađivanja bilo rešeno na dugi rok. Bez dogovora o tome,predlog zakona neće se naći u vladi, a ukoliko bi takav i prošao, Kosanović očekuje da bar opozicija u Skupštini ustane protiv takve neizvesnosti.

Iako je novi predlog zakona o tome ko ima pravo na beneficirani radni staž trebalo već da se nađe pred članovima radne grupe, Kosanović kaže da ga još nije video, ali da to pitanje svakako mora da se pročešlja pre nego štoode u skupštinsku proceduru. Očekuje, kako kaže, da novi sastanak radne grupe bude već do kraja ove nedelje, jer bi novi zakon u vladi trebalo da se nađe do kraja februara.