Dinar mora, umereno, pasti!

Realni kurs dinara postao je precenjen, ne zato što je srpska moneta jačala prema evru (desilo se upravo suprotno), već zato što su cene u Srbiji rasle znatno brže od onih u evrozoni. To je dovelo do porasta relativnih cena u Srbiji i učinilo srpski izvoz cenovno nekonkurentnijim, dok je uvoz iz inostranstva ovdelakše nalazio kupce.Spoljnotrgovinski deficit se širio i on je pokrivan, osim doznakama i donacijama, privatizacionim prihodima i obilnim inokreditima. Problem je postao akutan sa ekonomskom krizom, kada je priliv inostranog kapitala presahnuo. Usledila su dva prirodna procesa: deficit je naglo pao jer ga nismo imali čime finansirati (to je snažno oborilo i domaću industriju zavisnu od uvoza repromaterijala, opreme i energenata),dok je kurs, u odsustvu većeponude deviza, oslabio.

Vlada (fiskalnapolitika)je preduzela svoj deo zadatka prilagođavanja domaće ekonomije nižem nivou ravnoteže:zamrznute su zarade u javnom sektoru i smanjeni su drugi rashodi konsolidovanog budžeta, itime je smanjena javna potrošnja. Ovo je posebno bitno imajući u vidu da je praktično ekspanzivna fiskalna politika čitavih osam godina gurala potrošnju iznad proizvodnje (za oko petinu). Time je, u sadejstvu s ispravljanjem cenovnih dispariteta, bila glavni činilac relativno visoke inflacije, što je realni kurs učinilo precenjenim,a našu spoljnotrgovinsku razmenu sve manje konkurentnom.

Šta možemo očekivati u 2010? Koje bi poteze trebalo da vuče naša ekonomska vlast?Fiskalna politika, budući da je restriktivan budžet usvojen, imaće prostora da nastavi subvencionisanje kredita preduzećima. Pai da im eventualnim odlaganjima poreskih obaveza (ako se budžet bude boljepunio)pomogne da prežive krizu likvidnosti i porast dugova denominovanih u evrima (što jeposledica i deprecijacije dinara), a ne da te pare ostanu „neiskorišćene“, odnosno da deficit bude manji od četiri odstoBDP-a.

Monetarna politika mora da istraje na onome što je zacrtala, a to je smanjivanje restriktivnosti. Prva mera jenastavak obaranja referentne kamatne stope,čime će biti smanjenitroškovizaduživanja države i NBS. Drugo, usko povezano s prvim, jestenastavak laganog slabljenja dinara, jer trenutno imamo slab uticaj pada dinara na cene.Grube procene ukazuju da i kurs od 105 dinara za evro ne bi doveo inflaciju iznad osam odsto, što je gornji cilj NBS (pod uslovom da rast cena energenata na globalnom nivou ne bude znatan).Čini se da i MMF ne bi imao ništa protiv ovoga, naprotiv. Naravno, nije realno da deprecijacija(pad) dinara i kroz pola decenije učini kurs potcenjenim, kako se to, inače, desilo samo jedanput u domaćoj ekonomskoj istoriji: sredinom osamdesetih (neračunajući stravične padove dinara neposredno posle 1918. i devedesetih). Treća mera koja se najavljuje–smanjivanje obavezne rezerve, odnosno mogućnost da banke sa stranim vlasništvom smanje plasmane u Srbiji za petinu –pod znakom jepitanjajer bi mogla da dovede do odliva novca iz deviznih rezervi, a ne da ga usmeri u nove kredite.

Kurs dinara prema evru je od početka krize oslabio 23 odsto,što je više od pada češke krune, poljske zlote, turske lire, kune, rublje (ali i manje od trećinskog pada ukrajinske monete). Ipak, domaća privreda je u mnogo lošijoj poziciji od ekonomija pomenutihzemalja: ima višestruko niži izvoz po stanovniku, veću nezaposlenost, manji priliv stranih direktnih investicija, znatno manji BDP per capita.

Umereno slabljenje dinara je dobro za Srbiju jer bi povećalo konkurentnost njene privrede, manje kroz rast izvoza a više preko usporavanje uvoza i delimičnog oslobađanja prostora domaćoj proizvodnji. Greške PIGS-a – Portugalije, Italije ili Irske, Grčke, Španije (u prevodu: prasići), koje su ušle u evrozonu sa precenjenom valutom,i sada se suočavaju s niskom konkurentnošću i visokim javnim dugom,Srbija ne sme ponoviti. Za sada,javni dug i deficit budžeta su daleko ispod kritičnog nivoa i to je ono što ohrabruje.

Institut za evropske studije