„Julska kriza” na Egeju

Da nije došlo do grčke ponude u poslednji čas, scenario izlaska te zemlje iz evrozone, pripremljen do detalja, odigrao bi se još tokom ovog meseca. Iako zakoni EU tretiraju evro kao „neopozivu valutu” (nije predviđeno da zemlja bude izbačena iz evrozone), najverovatnije bi ECB prestala sa snabdevanjem grčkih banaka likvidnošću, odnosno evrom (interna pravila ECB bi joj to omogućila). U tom slučaju, koji se sada posle atinskog pristajanja i na više od onog što je traženo do pre samo deset dana čini malo verovatnim, Grčka bi bila prisiljena da izda neki instrument razmene (bonovi, zapisi), što bi postepeno vodilo do stvaranja paralelne valute (koja bi postepeno menjala sve ređe evre).

Videvši da je stvar veoma ozbiljna, Grčka je predala nacrt plana koji podrazumeva mere fiskalnog prilagođavanja i srednjoročnih strukturnih reformi, koje bi trebalo da njenu ekonomiju učine konkurentnijom. Čini se da je francuska vizija evrozone kao grandioznog političkog projekta sa strategijskim benefitima za Evropu bila odlučujuća. Naime, Francuskoj se nije sviđala mogućnost da monetarna unija posle dve decenije ponovo postane tek nešto više od sistema vezanih fiksnih kurseva.

U suštini, plan sadrži mehanizme čiji je cilj snažno i održivo obaranje potrošnje, te osposobljavanje zemlje da vraća dugove. Bejlaut paket od 53 milijarde evra omogućiće da se do 2018. isplaćuju zajmovi, pre svega MMF-u i ECB-u. Uštede će biti postignute penzionom reformom, smanjenim izdacima za vojsku, privatizacijom skoro svega preostalog u državnom vlasništvu. Najvažnije, zahtevi kreditora za povećanje poreza na dobit i dohodak, te PDV-a na čak 23 odsto (osim za hotele) prihvaćeni su. Pored toga, obećan je primarni budžetski suficit (ne obuhvata plaćanje kamata) od jedan, dva, tri i 3,5 odsto BDP-a u periodu 2015–2018. Restrukturiranje duga će se odnositi na razdoblje posle 2022. Stručna procena tog paketa biće razmatrana na sastancima evrogrupe i lidera EU tokom ovog vikenda.

Iako je od 2008. BDP pao za četvrtinu i izvesno je da će se opadanje dohotka nastaviti, grčki dug nije ekonomski neodrživ. Ključ problema, barem do pre dan-dva, bio je u nespremnosti vladajućih elita Grčke da krenu u pravcu ispravljanja fiskalnih i platnobilansnih neravnoteža.

Tezu o održivosti duga moguće je potkrepiti podacima. Istina je da je udeo javnog duga od 175 odsto najviši u EU, ali ne i u svetu, gde Japan sa 230 procenata uspešno funkcioniše. Međutim, u 2014. Grčka je morala da 4,3 odsto BDP-a usmeri na plaćanje kamata na javni dug. To je visok iznos, ali je 2011. bio sedam procenata. Tada je restrukturiranje duga, a faktički otpis dobrog dela zajmova, pomogao da se taj procenat spusti. Ova cifra je znatno niža nego u Portugaliji i Italiji, ista je kao u Irskoj, a tek nešto niža nego u Srbiji, koja za kamate daje 3,3 odsto BDP-a. Dakle, teret servisiranja kamata ne ukazuje na to da Grčka ne može da servisira javni dug.

Pored toga, i kamatne stope koje plaćaju članice evrozone padale su, ali posebno snažno u Grčkoj (sa 4,7 na samo 2,4 procenta i jedna je od najnižih u evrozoni), što je odraz poboljšanih uslova za Grčku 2012. Istovremeno, Srbija plaća prosečnu kamatu od 4,6 odsto na javni dug. koji uz to ima pet puta manju prosečnu ročnost od grčkog duga.

Grčka je 2014. imala veoma značajan primarni suficit od 2,7 odsto BDP-a, najviši u evrozoni. Odnos duga prema BDP-u je do početka 2015. bio opadajući. Da su primarni suficit i kamatna stopa samo ostali na istom nivou, udeo duga bi dalje padao. Ključ za to je bio u (nominalnom) rastu BDP-a. A rast BDP-a je bilo moguće ostvariti jer je iskorišćenost rada i kapitala nedovoljna. Naime, Grčkoj ide naruku početak ubrzanja rasta evrozone, pad cena energenata, te konačno ubrzanje inflacije. Pored toga, rast investicione potrošnje u Grčkoj, koja bi bila finansirana i podrškom iz EU fondova, bio je realna opcija na početku godine. Trenutna, „julska kriza” opasno je pretila da dohodak Grka prepolovi, ali pobeda racionalnosti, odnosno grčko ,,da”, samo četiri dana posle „ne”, došlo je, čini se, u poslednji čas.

*Viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije