EU pojačava pritisak na Grčku

EU je juče pojačala pritisak na Grčku – epicentar najteže finansijske krize unutar evrozone od 1993. godine, zahtevajući od Atine oštrije mere štednje i hitnu objavu celovitog plana ekonomskih reformi.

„Pozivam grčku vladu da ovih dana razmotri i objavi dodatne mere. Opipljivi makroekonomski i tržišni rizici iziskuju dodatne mere za konsolidaciju”, upozorio je juče Oli Ren, komesar EU za ekonomiju u Atini.

„Grčkim budžetom danas i bukvalno upravlja Brisel”, ocenjuje američki „Njuzvik”.

Nezadovoljna ponuđenom grčkom skicom reformi, EU je u Atinu juče poslala i Jirgena Starka, izvršnog člana upravnog odbora Evropske centralne banke sa zadatkom da pojača pritisak ka daljem snižavanju primanja zaposlenih u javnom sektoru.

U emotivnom obraćanju medijima, nakon sastanka sa Renom, premijer Jorgos Papandreu pozvao je „Grke i Grkinje da pristupe borbi za spasavanje zemlje, bez obzira na breme i cenu. Nije ovo samo fiskalni problem. Korupcija i privilegije leže u srcu krize koja poprima dramatične razmere”, ocenio je Papandreu.

Dodatno povećanje PDV-a za dva procentna poena i novo oporezivanje cene benzina, novi namet na luksuznu robu, ukidanje široko rasprostranjene „14. plate” zaposlenima u javnom i privatnom sektoru... neke su od dodatnih mera štednje o kojima su juče Ren i Stark razgovarali sa grčkim zvaničnicima, prenosi dnevnik „Katimerini”. Prema nezvaničnim procenama, ove mere slile bi dodatnih 3,5 milijardi dolara u grčki budžet. Prve sindikalne unije već su žestoko reagovale na ove vesti.

„Glasine da pregovaraju o ukidanju 14. plate dovoljan su razlog za rat”, zapretio je juče Janis Panajotopulos, vođa Generalne konfederacije grčkih radnika (GSSE).

EU je, inače, Grčkoj ostavila do 16. marta da izloži domaći plan reformi kojima namerava da fazno skreše rekordni budžetski deficit (12,7 odsto) tokom ove godine na 8,7 odsto, a do 2012. godine na tri procenta, koliko je propisani maksimum unutar evrozone.

Zaokružen domaći program reformi, po oceni EU, uslov je da „briselska familija” usmeri, još neusaglašeni, paket finansijske pomoći Grčkoj.

U međuvremenu, evropski zvaničnici sve oštrije kritikuju osiromašenu egejsku naciju.

„Grčka mora da shvati da poreski obveznici u Nemačkoj, Belgiji ili Luksemburgu nisu spremni da ispravljaju greške grčke poreske politike. Atina mora da smanji javnu potrošnju i nađe načine da poveća svoje prihode”, istakao je premijer Luksemburga Žan-Klod Junker .

Grčka ovog proleća mora da isplati oko 40 milijardi evra prispelih dugova (od ukupno 300 milijardi). Vodeći zajmodavci Grčke – Nemačka i Francuska – upinju se da osmisle načine da državne banke i investitori kupe grčke obveznice u vrednosti od tridesetak milijardi evra, kako bi umirili zebnje međunarodnih finansijskih tržišta da je Grčka nesolventna, a evrozona „načeta”.

„Evrozona nikada nije bila u ovako dramatičnoj krizi”, priznala je nemačka kancelarka Angela Merkel. Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker juče je oštro upozorio međunarodne berzanske špekulante da prestanu sa kladionicom da će grčka kriza eskalirati i još oboriti vrednost evra.

„Imamo u podrumu sprave za mučenje, ukoliko bude potrebno, upotrebićemo ih ”, najavio je Junker.

T. Vujić