Vladar plaže

Pre tačno šezdeset godina, inspirisan američkim atomskim eksperimentima na atolima u južnom Pacifiku, Luis Reard je 1946. godine stvorio legendarni bikini – najminijaturniju dotad viđenu kreaciju.

Prezentacija bikinija na modnoj reviji u Parizu, na kojoj ga je nosila erotska plesačica Mišelin Bernardi, poprilično je uzburkala konzervativne duhove. I u Americi i u Evropi bikini je proglašen nemoralnom odećom, pa je proteklo dosta vremena pre nego što se pojavio na plažama. Zbog toga je bikini ponovo u modi tek krajem pedesetih, odnosno deset godina nakon premijere u Parizu.

Za to je prvenstveno zaslužna Brižit Bardo koja se u belom bikiniju pojavila na filmskom plakatu za film "I Bog stvori ženu", a nešto kasnije proslavila ga je i svojim famoznim izlaskom iz mora Ursula Andres u prvom filmu o Džejms Bondu.

Iako se nakon toga bikini definitivno preselio na naslovne strane modnih magazina, a viđao se i na evropskim plažama, ipak je sve do polovine šezdesetih godina predstavljao tabu.

Međutim, upravo su šezdesete donele pravu revoluciju – baš tada su modni kreatori uveli mnoge inovacije u kreiranju bikinija. Počeli su da koriste likru i plastiku, koja je omogućavala savršeno prijanjanje uz telo. Tokom sedamdesetih sa pojavom toplesa, dvodelni bikini je na kratko izašao iz centra pažnje. Takozvani "monokini" – bikini, koji se nosi golih grudi i sastoji se samo od kupaćih gaćica, osmišljen je još krajem šezdesetih godina u Americi, a njegov tvorac je austrijski modni kreator Rudi Gernreš.

Klasični dvodelni bikini na scenu se ponovo vratio osamdesetih godina. U modu su tada došli grudnjaci bez naramenica (kakvi su vrlo moderni i ove sezone) i to u pastelnim bojama – roze, plavoj i nežno narandžastoj i žutoj.

Ipak, osamdesetih je na plaži zaživeo još jedan fenomen koji se zadržao do danas, a to su tange. Devedesete su donele minimalizam i kad je reč o grudnjacima. Popularni "mikrokini" – model gornjeg dela koji pokriva samo bradavice – lansirao je 1995. Karl Lagerfild za "Šanel".