Sud u Londonu odbio da pusti Ganića

Britanski sud odbacio je juče zahtev da član ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić, osumnjičen za ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, bude pušten na slobodu uz kauciju. Sudija Osnovnog suda u Vestminsteru Kventin Perdi produžio je pritvor Ganiću do novog saslušanja pred sudom u Londonu.

Ganiću, koji je u ponedeljak uhapšen na aerodromu Hitrou u Londonu po zahtevu Srbije, određen je pritvor do 29. marta, a njegovo izručenje traže i Srbija i BiH. Prema našim saznanjima, Srbija će najverovatnije u petak uputiti zahtev Velikoj Britaniji za izručenje Ejupa Ganića.

Povodom hapšenja Ejupa Ganića, londonski dnevnik „Dejli telegraf” piše da je Britanija „pion u hapšenju” nekadašnjeg lidera bosanskih muslimana u diplomatskom sukobu Srbije i Bosne i Hercegovine.

List piše da je Ganić uhapšen na zahtev Srbije, na osnovu Evropske konvencije iz 1957. godine, koja predviđa proceduru da sudije ne razmatraju dokaze već samo relevantne informacije o identitetu i kredibilnosti optužbe o navodnom zločinu. U tu proceduru nadležni ministar može da se umeša tek pri kraju, i to na veoma ograničen način. „Dejli telegraf” piše da je vlada u Londonu pre samo nekoliko nedelja bila umešana u sličan spor kada nije mogla da garantuje bivšoj ministarki inostranih poslova Izraela Cipi Livni da neće biti uhapšena ako dođe u London zbog palestinskih optužbi o ratnim zločinima.

Ganićev slučaj je, pak, piše list, obnovio zahteve za promenu postojećeg zakona za koji je čak i bivši britanski premijer Margaret Tačer, inače blizak prijatelj Ejupa Ganića, juče rekla da postavlja opasan presedan za strane državnike koji dolaze u London.

Spoljnopolitički dopisnik „Dejli telegrafa”, u zasebnom članku, tvrdi da Ganić „nije ubica, već čovek koji je zauzdavao ubice”. Po oceni većine stručnjaka za Balkan, navodi se u članku, „Ganić je poslednji čovek koji treba da bude uhapšen za ubijanje Srba”. „Ironija njegovog hapšenja u Londonu je ta što se povukao iz političkog života zbog optužbi svojih bivših saveznika u Sarajevu da je suviše prosrpski orijentisan”, čemu „Dejli telegraf” dodaje da, ne samo da nikakvi dokazi protiv Ganića nisu nađeni, već da je nasuprot tome „on uvek pokušavao da zauzda svoje sunarodnike u njihovim ubilačkim namerama”.

S druge strane, Ganić je smetao Srbima jer je, kao „obrazovan i na engleskom jeziku veoma elokventan predstavnik svog naroda, rušio njihovu tezu da je rat u Bosni bio posledica muslimanske zavere protiv jedinstvene hrišćanske Evrope”, piše „Dejli telegraf”, prenosi Bi-Bi-Si.

D. Čarnić

-----------------------------------------------------------

Kauciju za Ganića položila Sarajka Dženkins

Sarajevo, 3. marta – Novac za uplatu kaucije od 200.000 funti, odnosno više od 430.000 konvertibilnih maraka za puštanje na slobodu bošnjačkog visokopozicioniranog ratnog lidera Ejupa Ganića, koji je pre tri dana uhapšen u Velikoj Britaniji i nalazi se u zatvoru u Londonu, obezbedila je Sarajka Sanela Dženkins koja trenutno živi u SAD i udata je za bogatog britanskog bankara– potvrdila je juče novinarima Ganićeva kćerka Emina.Prema njenim tvrdnjama, „kaucija je već položena zahvaljujući Dženkinsovoj, jer prema propisima Velike Britanije novac je morao obezbediti neko ko je britanski državljanin”.

(/slika2)Ganićev advokat iz BiH Damir Arnaut koji se nalazi u Londonu i koji je, inače, savetnik bošnjačkog člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića, potvrdio je takođe za sarajevske medije da je „kaucija osigurana i da će Ganić vrlo brzo biti pušten iz zatvora.On je najavio da će „Ganića braniti tvrdnjama da je reč o politički motiviranom procesu” i optužio je Srbiju da je ovim slučajem „direktno napala suverenost Bosne i Hercegovine”.Prema medijskim izveštajima ročište na kojem će Osnovni sud Vestminster odlučivati hoće li Ganića pustiti na uslovnu slobodu trebalo je da bude održano juče u 14 časova po srednjoevropskom, odnosno u 15 po britanskom vremenu.

Na spekulacije da će kaucija za Ganića biti obezbeđena iz budžeta BiH usledile su žestoke reakcije iz Republike Srpske. Premijer RS Milorad Dodik odbacio je takvu mogućnost, sugerišući da „uplitanje institucija BiH u slučaj Ganić može dramatično da pogorša situaciju u zemlji”.

Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić potvrdio je juče da je ovo tužilaštvo uputilopravosudnim organima Velike Britanije zahtev za izručenje člana ratnog Predsedništva RBiH Ejupa Ganića BiH na dalje procesuiranje.

„Stav Tužilaštva BiH je da našepravosuđe ima prioritet u krivičnom gonjenju, ukoliko je osumnjičeni državljanin BiH”, rekao je Grubešić i dodao da je uz „zahtev za ekstradiciju prosleđena i kompletna dokumentacija, i dokazi, koja se u ’slučaju’ Dobrovoljačka vodi u Tužilaštvu BiH, a u vezi s kojim pravosuđe Srbije, između ostalih, tereti i Ganića”.

Ministar pravde BiH Bariša Čolak smatra da je Tužilaštvo BiH trebalo da radi brže i efikasnije u „slučaju” Dobrovoljačka.

„Mislim da je Tužilaštvo BiH moralo raditi brže i efikasnije, bez obzira na to što su zatrpani i imaju puno predmeta”, ocenio je on, izrazivši nadu da će višegodišnja istraga u ovom slučaju biti vrlo brzo okončana.

Bošnjački političari, kao i svi građani bošnjačke nacionalnosti osuđuju hapšenje „dokazanog patriote i velikog borca protiv agresije” i traže da on odmah bude oslobođen i da se vrati u BiH”. Studenti sa Ganićevog fakulteta najavljuju i proteste pred ambasadom Srbije u Sarajevu.

D. Stanišić

-----------------------------------------------------------

(/slika3)Ko je Sanela Dženkins?

Sanela Dajana Dženkins (37), poslovna žena i filantrop, rođena je u Sarajevu, a danas živi na dve adrese – u Kaliforniji, na Malibuu i u Londonu. Rodni grad napustila je za vreme rata u Bosni i otišla u London gde je studirala na Londonskom gradskom univerzitetu.

Još kao studentkinja otkupila je modnu liniju kupaćih kostima Melisa Odabaš. Godine 2002. osnovala je Fondaciju Irnis Ćatić, u znak sećanja na brata koji je poginuo u ratu u Bosni, koja finansira medicinske ustanove Sarajevskog univerziteta.

Nekoliko godina kasnije, u avgustu 2008, formira Sanela Dajana Dženkins savetovalište za međunarodno pravo na Univerzitetu Kalifornija, u okviru Međunarodnog programa Los Anđelesa za ljudska prava. Ovo savetovalište bavi se pravnom i političkom advokaturom i dokumentacijom. Ovo je prvi program koji se na jednom pravnom fakultetu u zapadnom delu Sjedinjenih Država bavi međunarodnom pravdom i ljudskim pravima.

U knjizi fotografija „Soba 23”, koje je snimila Debora Anderson, predstavljeni su Sanelini prijatelji, među kojima su i Džordž Kluni i Elton Džon. Prihod od njene prodaje odlazi u nekoliko filantropskih programa.

Godine 2009. Sanela Dajana Dženkins osnovala je kompaniju funkcionalnih napitka, NeuroDrinks. Sa glumcem Šonom Penom 2010. osnivač je organizacije za pružanje pomoći unesrećenima posle zemljotresa na Haitiju.

O ovoj ženi, koja dovodi zvezde privatnim avionom na ćevape u rodni grad, malo se znalo sve do pre par godina kada je u Sarajevu održan koncert Džejmsa Blanta, upravo zahvaljujući njenom poznanstvu sa ovim pop-pevačem. Na taj događaj u pratnji Sanele Dženkins stigao je i modni kreator Roberto Kavali.

Komšije u Sarajevu pamte je kao Sanelu Ćatić, kako se prezivala pre udaje za Rodžera Dženkinsa, jednog od najbolje plaćenih britanskih bankara. Danas je u Londonu i Malibuu znaju i kao Dajanu Dženkins, a britanski magazin „Tatler” stavio je bračni par Dženkins na 50. mesto liste stotinu osoba koje su nezaobilazne na društvenim događajima. Pored njih tu su i bivši britanski premijer Toni Bler sa suprugom, glumica Elizabet Harli, Pol Mekartni i drugi.

Sanela Dajana Dženkins druži se sa bogatima i slavnima. Kada govori o Stingu, Sindi Kraford, Kid Roku ili Džordžu Kluniju, uvek kaže „moj jako dobar prijatelj”. Za Eltona Džona i njegovog partnera Dejvida Furniša, kao venčana kuma, organizovala je momačko veče.

Britanski „Telegraf“ je svojevremeno pisao o tome kako je upravo Sanela Dženkins spasla muževljevu „Barklis“ banku od prodaje tako što je ubedila šeika Hamad bin Jasim bin Jabor al Tanija iz Katara, koga je "slučajno upoznala na plaži na Sardiniji" da u odsutnom trenutku u tu banku uloži 8 milijardi funti.

Agencije/Politika ONLINE

------------------------------------------------------

Arnaut: Ganićeva odbrana sutra podnosi žalbu

BANjALUKA – Savetnik bošnjačkog člana Predsedništvu BiH Damir Arnaut izjavio je danas da je sud u Londonu odbio kauciju od 200.000 funti za privredmeno puštanje na slobudu ratnog člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića i najavio da će njegova odbrana već sutra uložiti žalbu na tu odluku.

Arnaut je Televiziji Federacije BiH rekao da su britanske vlasti nastavile da krše Bečku konvenciju, jer ne dozvoljavaju Ganiću kontakte sa porodicom, advokatima, niti ambasadorkom BiH u Londonu.

Prema njegovim rečima, na današnjem ročištu trebalo je da se pojavi Ganić, ali su zatvorske vlasti dovele pogrešnog čoveka.

On je naveo da je sudija bio iznenađen što Srbija nije dostavila validnu dokumentaciju u vezi slučaja Ganić, navodeći da nije dostavljena odluka Haškog suda koji je razmatrao slučaj Dobrovoljačke ulice i nije mogao utvrditi, kako je rekao, Ganićevu odgovornost za to.

Arnaut je rekao da će odbrana na tome zasnivati svoje argumente za puštanje Ganića na slobodu.

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović najavila da će nadležnim organima Velike Britanije molba za izručenje Ganića biti dostavljena u najkraćem mogućem roku, pošto su britanski organi zatražili dostavljanje dodatne dokumentacije.

-----------------------------------------------------------

Slučaj Ganić pretnja za i onako krhke odnose

Pokazuje se koliko su međusobni odnosi država na ovom prostoru opterećeni prošlošću, kaže Aleksandar Popov

Slučaj Ganić ugrožava i onako krhke odnose Srbije i Bosne i Hercegovine, iako to ne bi smelo da se dogodi, upozoravaju ovdašnji posmatrači spora oko izručenja nekadašnjeg člana ratnog Predsedništva BiH.

Vladimir Todorić, direktor „Pravnog foruma” naglašava da je za razvoj dobrosusedskih odnosa ključno obnavljanje poverenja između građana država bivše SFRJ.

Ako dođe do izručenja Srbiji, što bi trebalo da se, prema njegovom mišljenju, desi, verovatno će, kako kaže, doći do problema između Srbije i BiH. „Ali, taj problem nije na našoj strani, već na strani BiH, koja će, verovatno burno reagovati”, kaže Vladimir Todorić.

Tužilaštvo u Sarajevu je, prema njegovim rečima, imalo i više nego dovoljno vremena i više nego dovoljno dokaza za ranije podnošenje optužnice protiv Ganića, ali oni to nisu uradili, već su to učinili tek kad je Ganić uhapšen u Londonu, želeći da spreče njegovo izručenje Srbiji.

Todorić, inače, ne veruje u mogućnost pravičnog suđenja u Sarajevu. „Pitanje je i da li se to suđenje može odvijati u Sarajevu, ukoliko bi se to suđenje odigralo u atmosferi u kojoj član Predsedništva ispred bošnjačkog entiteta govori da je sve to orkestrirano i politički organizovano iz Beograda, čime negira svaku mogućnost krivice Ejupa Ganića”, objašnjava naš sagovornik.

„Srbija koja usvaja rezoluciju o Srebrenici i Srbija koja je procesuirala toliko ratnih zločinaca, što u Specijalnom sudu što ekstradicijom u Hag, zaista ne može biti optužena za jednostranost prilikom procesuiranja ratnih zločina”, uveren je on.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, kaže, u izjavi za „Politiku”, da ovaj slučaj pokazuje koliko su međusobni odnosi država na ovom prostoru opterećeni prošlošću i da ima dosta pitanja koja nisu u međuvremenu razrešena.

Popov, međutim, misli da će zategnuta situacija između dve zemlje potrajati „jedno kraće vreme dok se ne nađe neko rešenje o tome gde će Ganić biti isporučen”.

 „Ja mislim da bi bilo dobro dati šansu bosanskim organima da urade taj postupak. Činjenica je da se desio zločin u Dobrovoljačkoj ulici i činjenica je da se rasplet toga jedino može naći na sudu, da li je Ganić i, eventualno, ko još odgovoran za sve to što se desilo”, kaže Popov.

Podsećajući da su odnosi Srbije sa zemljama u regionu zahladneli posle priznavanja nezavisnosti Kosova, on se zalaže za sastavljanje „mape puta za rešavanje spornih pitanja” na ovom prostoru. „U tom slučaju, jedan ovakav incident ne bi dobio ovakvu težinu kao što ga je sada dobio slučaj Ganić, jer bi postojali dogovori kako će se takve stvari rešavati ubuduće”, smatra Popov. On dodaje da će 29. maja u Sarajevu biti održana sesija Igmanske inicijative, na koju će biti pozvani šefovi država Dejtonskog sporazuma i taj skup bi mogao da bude dobra prilika da se, posle jednog lošeg perioda, otvori bolja etapa međusobnih odnosa u regionu.

B. Čpajak