Šlos pamti ljubav Žanet i Betovena

Stara Pazova – U dvorcu Šlos, u Golubincima kod Stare Pazove, po završetku sanacije i rekonstrukcije, ovog leta se otvara etno-muzej Vojvodine. Ova starina ušuškana u sremsku ravnicu građena je polovinom 18. veka za potrebe austrougarskih oficira u vreme Vojne uprave nad Sremom.

Iz starih zapisa saznajemo da je lepa plavokosa Švabica Žanet, velika ljubav tadašnjeg dvorskog muzičara iz Bona, Ludviga van Betovena, posle udaje za austrijskog kapetana Karla fon Greta, živela u dvorcu Šlos. U to vreme vodila se prepiska između slavnog kompozitora i kapetanice Žanet. Ona je iz Šlosa poslala novogodišnju čestitku Betovenu, koji je odgovorio pismom u kome je između ostalog pisalo:

„...Puno srce daje slabiji zvuk, prazno odjekuje iz svih tonova, oseća se ipak njegova žudnja i ah, razume se, njegova čežnja. Sa velikim prijateljstvom preporučujem se, Ludvig van Betoven, dvorski muzičar u Bonu.”

(/slika2)Daljih tragova o ovoj ljubavi nema, ali se kao uspomena u Betovenovom muzeju u Bonu čuva medaljon, poklon kapetanice iz Srema.

Posle propasti Austrougarske monarhije dvorac je menjao namene, ali se nikad više iz njega nisu čuli zvuci klavira.

Šlos je i srpskom voždu Karađorđu bio utočište posle njegovog prelaska 1813. godine preko Save. Posle dolaska iz Srbije u selo Popince, vožd je stigao u Šlos, gde je bio izvesno vreme gost austrougarskih oficira – graničara, o čemu svedoči i spomen-ploča postavljena na ulazu u dvorac.

Danas dvorac Šlos čeka majstore, da završe uređenje i da mu produže život.

– Obnova dvorca Šlos, reprezentativnog objekta iz doba Vojne uprave u Sremu, počela je još 2.005. godine, međutim, posao je stao zbog novca, a onda je iz sredstava Nacionalnog investicionog plana izdvojen deo za sanaciju Šlosa. Imali smo problema sa eliminacijom podzemnih voda, pa će posao sanacije biti završen ove godine – kaže Ljubiša Šulaja, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

Za ovu godinu ostalo je da se na ovom vrednom spomenku kulture rekonstruiše fasada, zameni stolarija – vrata i prozori, da mu se vrati stari sjaj i da ubrzo postane, etno-muzej.

J. Slatinac