„Gazela” važna za Evropu

Od našeg specijalnog izveštača
Solun, marta– Veliki uvoznik nafte i gasa, region jugoistočne Evrope nalazi se u energetskom smislu na kritičnoj raskrsnici. To je jedan od zaključaka konferencije „Energija u jugoistočnoj Evropi, proizvodnja obnovljive energije i obezbeđenje snabdevanja energijom”koju je u Solunu organizovala Evropska investiciona banka (EIB).

U bespoštednoj globalnoj trci za strateškim resursima i obezbeđivanju sigurnih isporuka energije, ovaj region suočava se sa novom konkurencijom na strateškim izvorištima u basenu Kaspijskog jezera i Crnog mora, prvenstveno iz Azije, koja teži da sirovine usmeri ka kupcima na istoku, a ne u pravcu zapada. Istovremeno, usred teške globalne ekonomske krize, jugoistočna Evropa još ne čini dovoljno da oblikuje jedinstveno regionalno energetsko tržište.

–Odluke koje energetski sektor u ovom delu Evrope danas donese o profilu ulaganja u razvoj, imaće dalekosežne posledice po privredna kretanja regiona u sledećih 50 godina. Stvaranje jedinstvenog regionalnog tržišta energije predstavlja priliku i značajan podsticaj za političku stabilnost u regionu, integracije i privredni rast –ističe Plutarhos Sakelaris, potpredsednik EIB u razgovoru za „Politiku”, tokom nedavne konferencije u Solunu, koja je okupila privredne predstavnikeŠpanije, Grčke, Bugarske, Kipra, Luksemburga, Poljske, Albanije, Rumunije, Velike Britanije, Makedonije, Danske, Italije, Turske, Austrije,Bosne i Hercegovine, Slovenije, Francuske, Kosova i SAD.

–Pozvali smo na konferenciju i predstavnike Ministarstva energetike Srbije, ali na žalost nisu bili u mogućnosti da dođu –kaže Sakelaris.

Grčka je početkom milenijuma sebi postavila ambiciozni cilj da postane energetska raskrsnica jugoistočne Evrope. Na pitanje da li je danas to moguće s obzirom na krizu, Sakelaris kaže:

–Tačno je da je ovo veoma teška krizna godina za grčku ekonomiju. EIB je lane usmerio rekordnih 1,6 milijardi evra kredita Grčkoj, planiramo da sa istim iznosom i ove godine budemo prisutni u Grčkoj i da, ako bude neophodno, povećamo iznos kreditiranja. Verujemo da su teškoće kojima su danas izloženi grčka privreda i finansijski sektor privremene, s obzirom na potencijal koji ima ova ekonomija. Zbog geopolitičke lokacije uveren sam da Grčka ostaje energetska raskrsnica regiona koja je od strateškog značaja za Evropu, ne samo u domenu razvoja energetskog sektora. Na tom kompleksnom planu jugoistočna Evropa suočava se sa brojnim izazovima. Region je tek nedavno izašao iz perioda konflikata i zato svakako nije mnogo integrisan ni politički, ni energetski.Pojedine zemlje su u sastavu EU, druge su kandidati, treće su potencijalni kandidati... Sličan stepen razlika postoji i u razvijenostienergetskog sistema zemalja unutar regiona, spremnosti i tekućih mogućnosti za razvoj, usaglašavanja tarifnih sistema, inovacija... Nismo u poziciji da procenjujemo koja je vlada više a koja manje raspoložena za regionalnu integraciju u energetskom sektoru. Preostaje nam samo da nastavimo da razgovaramo sa svima.

Uzdržan da šire komentariše „veoma tešku ekonomsku situaciju Grčke”, Sakelaris je rado prihvatio da odgovori na pitanje o stavu EIB-a prema rekonstrukciji i rehabilitaciji beogradskog mosta „Gazela”:

– To nije samo most značajan za Srbiju, već projekat od izuzetne važnosti za čitav region jer je sastavni deo Panevropskog putnog Koridora 10. EIB je svakako zainteresovana da finansira rehabilitaciju „Gazele”.Ipak poznato je da postoje određene teme vezane za adekvatnu relokaciju stanovništva ispod tog mosta. EIB je u kontaktu sa nadležnima da bi adekvatne procedure bile ispoštovane i kako bismo mogli da dalje finansiramo taj projekat.

Tanja Vujić