Anželika je žena-namćor

Ovo je jedna dobra sezona Snežane Savičić-Sekulić, soprana, lirskog. Zato se i ovaj naš razgovor desio gotovo u trku. „Žurim u Narodno na probu „Seviljca”, a posle me čeka „Anželika” – u Madlenijanumu. I tako iz dana iz dan”, kaže. U Madlenijanumu smo je već videli kao Izabelu u „Mandragoli”, a u Narodnom ćemo je ovog proleća gledati i u Donicetijevoj „Lučiji od Lamermura”. Četiri premijere i – četiri prve uloge. Za nju je ovo zaista jedna „rodna” godina – operska.

U trilingu dama koje na scenu dolaze prva je Anželika, iz šaljive jednočinke Žaka Ibera, ovde nikad izvođene. Premijera na zemunskoj sceni je 16. marta, a sa pevačima radi mladi reditelj Stefan Sablić. Mesec dana posle, videćemo Snežanu Savičić-Sekulić i u kostimu Rozine u Rosinijevom „Seviljskom berberinu”. Sve u toj predstavi biće kao nekad: i kostimi, i scenografija i režija Bore Popovića, koga više nema. Jedino novo u obnovljenoj postavci jeste pevačka podela.

– Tri sasvim različita operska lika očekuju me u jednom za pevača kratkom intervalu. Nije to ni lako ni preporučljivo. Ali, ja sam više od godinu dana odsustvovala sa scene, postala majka malog Teodora i posle duge pauze teško mi je bilo da odbijem neku od ponuđenih uloga – „pravda” se naša sagovornica. – Anželiku, Rozinu i Lučiju baš ništa ne povezuje. Ni muzički ni glumački. Priznajem da sam Lučiju dugo priželjkivala, koja inače i najviše peva, ali sjajno se zabavljam i na probama „Anželike”. Ta žena-namćor neprestano sikće i menja raspoloženja, što je potpuno strano mojoj prirodi i možda baš zato, u glumačkom segmentu, za mene izuzetno provokativno.

Karijera Snežane Savičić-Sekulić – to je danas već jedna galerija od petnaestak likova. Njen glas pokretljiv, koji ima visine, omogućava joj dosta široku repertoarsku lepezu. Zanimljivo je da je, kako reče, najbolji sudija njenom glasu suprug Aleksandar Sekulić, koji takođe izvanredno peva. A pevač (profesionalni) nije, već đakon i sekretar patrijarha srpskog. Uz smešak nam kaže: „Ja sam od ranog detinjstva volela crkvu, tako sam vaspitavana, a Aleksa je voleo operu. Moglo bi se reći da nas je muzika i spojila”.

Ne zaboravimo još jedan Snežanin „lik”: pedagog je na Akademiji u Banjaluci, odnedavno i vanredni profesor. Voli taj rad sa studentima, kao i održavanje kontakta sa zavičajem i starim prijateljima. Ne znamo da li to i studentima kaže, ali nama je rekla u kontekstu ove svoje aktuelne i lepe muzičke priče: „Kvalitet mora jednom isplivati. Radite, verujte u sebe, budite strpljivi, ne jurite! Tako će željene uloge najpre doći. Same će vas naći. Ja sam verovala da će ove uloge jednom doći, kada sazrem za njih i zaslužim ih. Tako mislim i o nekim budućim. One će doći kada bude pravo vreme za to”.

M. Šehović

--------------------------------------------------

I đakon na operskoj sceni

Suprug Aleksandar Sekulić je tenor koji se jednom predstavio i na operskoj pozornici. U Narodnom pozorištu, u sceni na balu u „Slepom mišu”, otvorenoj za goste, otpevao je čuvenu „Granadu”. A kako se sve to desilo:

– Dok su sedeli u pozorišnom kafeu, dirigentu Johanesu Harnajtu preporučili su da čuje đakonov glas. On ga je pozvao u horsku salu, Aleksa je otpevao Nessun dorma, ariju iz opere „Turandot”, a oduševljeni maestro je prokomentarisao: „Gde ste Vi dosad bili?”. I, posle samo jedne probe, đakon je debitovao u operi. Bio je to i njegov prvi nastup sa orkestrom.

Svake subote on peva u crkvi Sv. Aleksandra Nevskog, a solista je i Prvog beogradskog pevačkog društva. Zajednički javni nastup imali su samo jednom, na inicijativu Snežanine profesorke Radmile Smiljanić. U Gradiški, na koncertu povodom otvaranja Doma kulture, otpevali su „Vinsku pesmu” iz „Travijate”. Čujemo da će ovaj bračni duet možda još ponekad pevati zajedno. I to samo zbog zajedničke velike ljubavi za muziku.

Aleksandar Sekulić, dok vozi kola, tajno peva u „duetu” sa Korelijem, Del Monakom, Pavarotijem... Izabrani diskovi su uvek u kolima. Nedavno se vratio sa posla i pohvalio se Snežani: „Otpevao sam tri Ce-a sa Lučanom”.