Islandski otpor dugu

U prvom referendumu od proglašenja nezavisnosti (odvajanje od Danske 1944. godine), Islanđani su sa čak 93 odsto glasova odbili da snose posledice lošeg poslovanja mreže državnih banaka. Rekli su „ne“ uslovima otplate velikog, praktično – piramidalnog duga Velikoj Britaniji i Holandiji.

Reč je o neto dugovanju od 3,9 milijardi evra – sa kamatama i kamatama na kamate dug je višestruko veći – koje bi Island trebalo da isplati državnim blagajnama u Londonu i Hagu. Vlade dve evropske zemlje su, u skladu sa zakonom o garancijama na štedne uloge, obeštetile svoje građane koji su privučeni visokim kamatama, štedeli kod internet banke „Ajsejv“, u vlasništvu tada podržavljene islandske „Landesbanke“.

Posle bankarskog kolapsa u jesen 2008. godine, vlada Islanda je pristala da do 2024. godine otplati celokupan dug – što predstavlja trećinu godišnjeg bruto društvenog proizvoda ostrvske državice – uz dodatno plaćanje kamata u visini od 5,4 odsto. Kako se u finansijskim krugovima ističe, Rejkjaviku je zaprećeno ukidanjem neophodnih kredita. Naglašeno je da bi opiranje plaćanju duga dovelo u pitanje i kandidaturu Islanda za članstvo u EU.

Predsednik Olafur Ragnar Grimson, ipak, odbio je da potpiše u parlamentu već izglasani „Ajsejv zakon“ o otplati. Zahtevao je referendum koji je minulog vikenda jasno ukazao na raspoloženje ostrvljana prema EU i njenim finansijskim regulativama. „Očekujem da Islanđani nađu meru između demokratije i finansijskog diktata, daju glas – demokratiji“, rekao je uoči referenduma.

Rezultati referenduma ne anuliraju dug Islanda, ali daju vladi novu podršku da u pregovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Holandijom ugovore bolje uslove obeštećenja. U Rejkjaviku je ukazano na bankarske mreže evropskih država koje su se drugačije postavile prema Islandu. Primera radi, grupacija austrijskih banaka (Rajfajzen, Centralbank, Bank Austrija, Erste, Bavag i podržavljena Komunalkredit) otpisali su polovinu od tri milijarde evra islandskih dugovanja. Za otplatu preostale sume se još traže modaliteti u pregovorima...

M. Kazimirović