Fabrika lesonita jedina na Balkanu

Kuršumlija – U ŠIK „Kopaoniku“ sada se oseća živost: proradile su tri od pet fabrika jednog od najvećih drvnih kombinata u zemlji. Nešto više od stotinak radnika koji su se vratili na posao primili su i prvu platu, posle skoro dve godine. Primetna je radost na njihovim licima. Oni kao da ne osećaju ovaj martovski mraz u hladnim halama.

Jedan od njih, na ulazu u fabriku lesonita, zaustavlja nas i kaže da prvo treba da vidimo zgradu ispred. U toj ovećoj građevini bila je smeštena energana – sada bukvalno nema ničega. Među oronulim zidovima samo se poznaju mesta gde su bili kotlovi. Zbog toga avetinjski i ledeno izgleda i hala gde se nekada proizvodio lesonit. Tada su, kažu, ovde pred kapijama danima čekali kamioni i šleperi, da utovare lesonit takoreći direktno sa proizvodne trake. Kako i ne bi, kad takve fabrike nije bilo, a nema je ni sada, na čitavom Balkanu. Nešto se malo u bivšoj Jugoslaviji proizvodilo u Sloveniji, pa je samo od proizvodnje lesonita mogao da živi ceo kombinat, koji je zapošljavao skoro dve hiljade radnika. Situacija je i sada slična: na jugoistoku Evrope lesonit proizvodi samo jedna fabrika u Mađarskoj, koja tako drži svojevrsni monopol.

– Čudno je šta su za kratko vreme uradili od tako moćnog kombinata oni koji su ga kupili. Sve su zapustili, a počeli su i da odnose mašine. Prvo su počeli od srca fabrike, odneli su i prodali kotlove. Mislili su da tako potpuno unište sve naše fabrike – kazuje za „Politiku“ Spomenka Jakovljević, nekadašnji direktor ŠIK „Kopaonik“, koja se ovamo vratila kad je Agencija za privatizaciju poništila ugovor o prodaji konzorcijuma na čijem je čelu stajao Slaviša Ristić, radnik ove fabrike. – Srećom, dodaje ona, našlo se dosta onih koji nisu dozvolili uništavanje.

Tako je, posle višednevnih protesta radnika na magistralnom putu Niš–Priština, vlada odlučila da pomogne obnovu proizvodnje. Za stručnog konsultanta odredila je Kombinat „Simpo“ iz Vranja. Njegovi stručnjaci su potvrdili mišljenje Kuršumlijčana da ŠIK „Kopaonik“ može uspešno da radi. Onda je vlada „odrešila kesu“. Sada valja da se nastavi.

Ovde je nekoliko dana boravila ekipa stručnjaka iz Švedske čija je oprema bila ugrađena u fabriku lesonita. Oni su sagledali stanje i, kako se tvrdi, najverovatnije će morati da se menja najveći deo. To će koštati, po prvoj proceni, oko pet miliona evra. Uz to, a kako tvrde stručnjaci pre svega, treba osposobiti energanu za pare visokog pritiska preko 23 bara. Sve su to uređaji i mašine visoke tehnologije, a to znači i skupe. Zbog toga će biti potrošeno preko osam miliona evra, računajući tu i renoviranje fabrike šperploča.

Mlađan Dinkić, potpredsednik vlade i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, rekao je u ponedeljak kad je ovde boravio da pare neće biti problem, jer je, poučeno primerom Kuršumlije, njegovo ministarstvo uradilo program oživljavanja proizvodnje u fabrikama na devastiranim područjima Srbije. Nepovratnim novcem i povoljnim kreditima podsticaće se zapošljavanje, naročito mladih, kako bi ostajali u zavičaju.

A u opštini Kuršumlija većina sela pod Kopaonikom i Radanom oslonjena je samo na staračka domaćinstva. Četiri sela su već potpuno ugašena, jer više nema stanovnika.

– Raduje me da su u vladi ipak shvatili da „Kopaonik“ nije propao i da uz njihovu pomoć može opet da radi i hrani nekoliko stotina radnika i njihove porodice – kaže Borivoje Urošević, koji je i sam bio direktor ovog kombinata, ali i prvi među onima koji su danima protestovali. Nije mu, kaže, žao, i veruje da više neće biti praznih obećanja.

To osećanje vlada svuda ovih dana u Kuršumliji.

D. Borisavljević

-----------------------------------------------------------

„Simpo” ne kupuje kombinat

Kombinat „Simpo“ i ŠIK „Kopaonik“ osnovali su zajedničko preduzeće „Simpo“ ŠIK – Kuršumlija. Posle toga usledile su sumnje da na ovaj način Vranjanci kupuju kuršumlijske fabrike, bez javne aukcije. Tim povodom rukovodstvo vranjskog kombinata dalo je u svom listu demanti. U njemu se, pored ostalog, kaže „da „Simpo” nema nikakvih finansijskih ulaganja u ’Kopaonik’ i ne kupuje ovaj kombinat. On samo pruža stručnu i organizacijsku pomoć, a država će iz Fonda za razvoj, na bazi predatih biznis planova, dati sredstva za rekonstrukciju i modernizaciju postrojenja i omogućiti pokretanje procesa proizvodnje“. Tu se dodaje da je i interes „Simpa“ da ovde, na samo 120 kilometara od svoje fabrike, može da obezbedi repromaterijal koji sada uvozi iz Mađarske i Nemačke.