Briga kao propali biznis

Da li da čekam da me pozove, ili da ja okrenem njega? Šta ako me je zvao, a ja nisam čula? Sigurno je sa nekom drugom. A da se ja ipak prva javim? Gde li je sada?

I tako iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Ljudi često besomučno razmišljaju o tome kako im je posao grozan, partner neveran, a deca problematična… Opsesivne misli iscrpljuju mozak, ali ne dovode ni do kakve akcije.

Ruminacija, preterano i nedelotvorno razmišljanje o jednoj te istoj temi postaje nov problem, nastao zbog preteranog osvrta na večne nevolje.

Na ovu temu je nedavno skrenuo pažnju poznat španski psiholog Šavije Giks u knjizi „Razmišljanje nije jeftino” u kojoj tvrdi da je razmišljanje u krug bez konkretne akcije ili promena u životu izrazito neracionalno ponašanje. Giks je za „Politiku” preko telefona pojasnio teze iz svoje nove knjige.

Zapitajte se samo, koliko ste vremena potrošili na proživljavanje scena iz prošlosti ili umovanje o teškoćama kojima ne nalazite leka. U ekonomiji, kada ulaganje ne daje rezultate, odustaje se od tog posla. Briga je kao biznis u koji bespovratno ulažemo novac.

Misli koje nas vezuju za jedan događaj mnogo su više od reči. Čovek „premotava film” vraćajući se scenama iz prošlosti čime ponovo proživljava negativna osećanja, mentalne slike, ukuse, mirise i zvukove.

– Kada se nečega sećamo ili kada zamišljamo situacije koje bi mogle da se dese, koristimo ove slike, zvuke i senzacije. Mozak ih prepoznaje i odgovara na njih. Mentalne predstave se ponašaju kao stimulansi naših emocija.

Razglabanjem u nedogled o stvarima koje ga muče a koje nikada nije u stanju da promeni, čovek dosađuje i prijateljima jer ni oni nisu raspoloženi da stalno slušaju jedno te isto. Stresno je i rastužuje.

Ali kako ne brinuti, kako ne gubiti vreme na umovanje o tome šta bi bilo kad bi bilo? Ako ste na razmišljanje o tome kako ste u groznoj situaciji potrošili vreme potrebno za doktorat, a niste se ni korak izmakli iz te iste grozne situacije, onda biste sa njom morali da se pomirite, tvrde psiholozi. Oni savetuju pacijentima da čim primete nalet prinudnih misli, puste glasnu muziku, pojačaju ton na televizoru, izađu napolje ili započnu razgovor o nečemu desetom. Najvažnije je da čovek skrene pažnju sa prinudnih misli, a kao najbolji način za to pominju se tehnike kontrole pažnje, pre svega meditacija.

Jelena Stevanović

-----------------------------------------------------------

Potrošnja goriva za mozak

Šavije Giks za „Politiku”: Mozganje bez uspeha ima cenu, odnosno „nije jeftino” jer se razmišljanjem troši glukoza, gorivo za mozak. Koje su posledice jalovog razmišljanja?

Kada mislim na nešto loše ili negativno, to nisu samo reči već vidim i slike i govorim sebi stvari koje me plaše, bole i nanose mi neki tip patnje. Konfuzija, osećaj dosade i teškoća pri koncentraciji. Na isti način na koji nas telesni umor sprečava da se krećemo, preterana potrošnja (glukoze) dok se iznova vraćamo jednim te istim stvarima, nas iscrpljuje .

-----------------------------------------------------------

Problem srpskog mentaliteta

Psiholog Maja Petrović kaže za naš list da ljudi stalno razmišljaju o problemu umesto da nešto urade jer je to mnogo lakše nego stvarno nešto preduzeti. To je prema njenim rečima, posebno veliki problem u srpskom mentalitetu.

– Lakše je kritikovati i jadikovati nego zavući rukave – objašnjava Maja Petrović.

Ona takođe smatra da je posvećivanje mislima koje ne rešavaju problem neekonomično.

– Svako razmišljanje i ponašanje koje ne donosi rezultat, pa makar taj rezultat bilo samo uživanje, jeste dokono – dodaje Maja Petrović.