Srećni su obrazovani

Prosečni stanovnik Srbije „nesrećan” je čim otvori oko. Tačnije, istraživanje Medijum Galupa, pokazuje da je najniži stepen dobrog osećanja zabeležen u vreme kad većina ljudi ustaje, priprema se i odlazi na posao, u školu, ili u obavljanje poslova vezanih za domaćinstvo. To vremenapetosti – od sedam do osam sati ujutro ujedno je i doba dana kad je loše osećanje najveće. Smiraj dana i ponovni povratak kući, slobodno vreme, očito su dobar ambijent za dobro raspoloženje: ono se penje od 16 sati i kulminaciju dostiže od 21 do 22 sata.

Prosečan stanovnik Srbije stariji od 12 godina oseća se posebno dobro i srećno 178,4 minuta ili tri sata dnevno, a loše dva i po puta manje – 44,3 minuta dnevno.

Potomci (deca i unuci) i ženski deo populacije (gornji levi kvadrant grafikona) očigledno su osobe koje izazivaju najviše dobrih osećanja, dok najmanje dobrih i najviše loših osećanja dolazi iz uloga vezanih za posao i odnose koji nisu porodični (donji polukrug na grafikonu). Istraživanja pokazuju da je poželjnost odnosno nepoželjnost osoba iz gore navedenih društvenih uloga snažno socijalno ukorenjena i da ne zavisi od doba godine ili dnevnog ritma života.

(/slika2)Važan zaključak naših istraživanja je i da je osećaj sreće povezan sa godinama života i stepenom obrazovanja.Najbezbrižnija i najbolje raspoložena je generacija studentskog uzrasta – od 18 do 24 godine: prosečno vreme trajanja dobrih osećanja je 236,6 minuta, odnosno skoro četiri sata, a loše raspoloženje u proseku traje 47,7 minuta dnevno. Najmanje osećanja sreće beleži se u najstarijoj grupi (61+), 135,8 minuta, ali u ovoj grupi ima i najmanje suprotnog osećanja – oko 34 minuta.

Bolje obrazovani su mnogo srećniji u odnosu na one sa nižim obrazovanjem: osobe sa visokim i višim obrazovanjem provedu 243 minuta dnevno u dobrim osećanjima i 45 minuta u lošim, a one sa osnovnim obrazovanjem svega 116 minuta u dobrim i 31 minut u lošim.

Pokušali smo da kombinujemo ova dva kriterijuma i da na jedinstvenoj skali uporedimo raspodelu sreće i dobrog osećanja. Radi preglednosti, obeležje starosti smo iskazali na trostepenoj skali: od 12 do 29, od 30 do 50 i 51 i više godina. Kad se ta podela ukrsti sa obrazovanjem, takođe iskazanim na trostepenoj skali, dobijamo devetostepenu skalu sa vrlo zanimljivim nalazima.

Gornji grafikon nam pokazuje da je obrazovanje važniji faktor za procenu osećaja sreće nego životno doba. Vidimo da i pripadnici najstarije grupe sa visokim obrazovanjem imaju znatno veću pozitivnu razliku u vremenu od pripadnika najmlađe grupe sa osnovnim obrazovanjem, ali veću i od pripadnika najmlađe generacije sa srednjim obrazovanjem.

Daleko najmanje su srećne osobe najnižeg stepena obrazovanja u srednjim (najproduktivnijim) godinama: one provedu svega 30 minuta osećajući se posebno dobro i srećno i 21 minut u suprotnom osećanju, a pozitivna razlika iznosi svega devet minuta. Može se pretpostaviti da je to odraz nezadovoljstva zbog činjenice da je u savremenom društvu bez formalne kvalifikacije i podrške znanja veoma teško izboriti se za dosezanje željenih životnih ciljeva ali i za sopstveni biološki opstanak i opstanak svoje porodice.

Da ta pretpostavka ima osnova potvrđuje i podatak da su sušta suprotnost ovoj grupi osobe najmlađe životne dobi sa visokim obrazovanjem: one provedu 301 minut, odnosno pet sati u dobrom osećanju, sa pozitivnom razlikom od 258 minuta.

(Autor je direktor agencije Medijum Galup)