Nova faza rata

Od našeg stalnog dopisnika
KAIRO, 21. jula  – Oštre borbe izraelske vojske i Hezbolaha nastavljene su u petak na kopnu u graničnom pojasu sa Libanom i bombardovanjem iz vazduha uporišta militantista. Istovremeno su rakete Hezbolaha iznova pogodile Haifu, potkrepljujući tvrdnje lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha da dosadašnje vojne akcije jevrejske države nisu onesposobile njegovu organizaciju za dalje vojno delovanje. Pozivom na hiljade novih rezervista da se odmah jave na dužnost počinje, prema procenama posmatrača, nova faza rata, podgrevajući spekulacije da Izrael priprema masovnu kopnenu ofanzivu.

Izraelska vojska uputila je poziv rezervistima da se okupe kako bi bili upućeni ka severu, potvrdili su u petak, desetog dana vojnih operacija u Libanu, izraelski izvori.

U međuvremenu je broj žrtava u Libanu dostigao 330, od toga samo u četvrtak 11, a broj povređenih se popeo na 1.100. Na izraleskoj strani život su izgubile 32 osobe, uključujući 17 vojnika, od kada je Izrael započeo vojnu akciju protiv Hezbolaha. Bilo je to 12. jula, kada su snage Hezbolaha prešle granicu, otele dvojicu i ubile osmoricu izraelskih vojnika.

Libanski premijer Fuad Siniora juče je medijima rekao da je uništeno 55 mostova i da su izraelske snage gađale ambulantna vozila. Situacija za stanovništvo na terenu postaje nepodnošljiva. Ponestaje hrane, a više od pola miliona Libanaca je u bekstvu od svakodnevnog bombardovanja. Cene namirnica, lekova i benzina porasle su za 500 odsto, a uništeni putevi otežavaju pristup humanitarnim organizacijama. Ujedinjene nacije upozoravaju da se humanitarna kriza pogoršava iz sata u sat.

Vašington je, međutim, do sada odbijao da izvrši pritisak na jevrejsku državu da obustavi ratne operacije u Libanu, ostavljajući tako Izraelu manevarski prostor na političkom planu da postigne svoje vojne ciljeve. Američki državni sekretar Kondoliza Rajs je odložila svoju posredničku misiju. Najvažniji razlog za to je, navode izraelski izvori, postizanje trajnog prekida vatre, preuzimanje kontrole od strane libanske armije nad zajedničkom granicom i razoružavanje milicije Hezbolaha, što je sadržano u rezoluciji 1559 Saveta bezbednosti UN (iz 2004. godine).

Analitičari procenjuju da je Izrael uvideo da samo upotreba avijacije neće biti dovoljna da protera Hezbolah sa izraelsko-libanske granice, te da su potrebne kopnene vojne snage kako bi se uspostavila tampon zona i izraelski gradovi poštedeli svakodnevnih raketnih napada militantista.

Lider Hezbolaha šeik Nasralah izjavio je juče za arapsku televiziju "Al džazira" da dosadašnje akcije Izraela nisu nanele znatnije gubitke njegovim snagama i da se organizacija priprema da priredi Izraelu "neka iznenađenja". On je takođe istakao da ni pritisak čitavog "univerzuma" ne može da ga natera da pusti otete izraelske vojnike, sem ako se to ne desi u zamenu za zatočene pripadnike Hezbolaha koji se nalaze u izraelskim zatvorima. Izrael to za sada, barem javno, odbija.

Posle velike molitve u petak u džamiji islamskog univerziteta Al azhara u Kairu se, kako javljaju očevici, okupilo više hiljada demonstranata, uzvikujući parole podrške Libanu i borcima Hezbolaha. Ključni arapski saveznici Vašingtona, uglavnom sa većinskim sunitskim stanovništvom, kao što su Saudijska Arabija, Jordan i Egipat, nisu oduševljeni sve većom ulogom koju šiiti zauzimaju u regionu. Hezbolasi kontrolišu južni Liban, u Iraku je većinska šiitska vlada i, što je najvažnije, u Iranu su na vlasti šiitske mule. Tako, u uglednom kairskom dnevniku "Al ahram", jedan od najpoznatijih egipatskih novinara Salama Ahmed Salama piše: "Arapske vlade su uznemirene nastankom političkih snaga kao što su Hamas i Hezbolah, koje su promenile pravila igre i koriste svoje legitimno pravo na odbranu. Arapski režimi su se pokazali kao zagovornici neuhvatljivog mirovnog procesa, u kome su ponudili koncesije, a da zauzvrat nisu dobili ništa", zaključuje ovaj komentator.

--------------------------------------------------------------------------

Rajsova dolazi tek sledeće nedelje

Izraelski zvaničnici su najavili da bi američki državni sekretar Kondoliza Rajs mogla da sledeće nedelje doputuje u region. Njena bliskoistočna posrednička misija trebalo bi da se završi posetom Izraelu, sredinom sedmice, potvrđuju isti izvori. Poznavaoci kažu da ona neće želeti da se vrati praznih ruku, neobavljena posla.