Narkobos na Tatarskom brdu

Novi Sad – Ukoliko vam je dosta gradske gužve, buke i smoga, ako želite da uživate u svom kutku mira, a ipak da budete blizu grada, onda ste na pravom mestu.

Objekat, smešten na Tatarskom brdu, po svemu je ekskluzivan: 800 metara kvadratnih placa s panoramskim pogledom, 300 kvadrata stambenog prostora, veliki dnevni boravak, kuhinja, trpezarija, sedam spavaćih soba, pet kupatila, vešernica, terasa iz koje se izlazi u dvorište, garaža i dva parking mesta.

Kuća je obezbeđena video-nadzorom i alarmnim sistemom.

Tako bi, otprilike, mogao glasiti i tipski oglas za neku od novosagrađenih vila na Tatarskom brdu u Sremskoj Kamenici, kod Novog Sada.

Pobrojani luksuz, ni manje ni više, nudi se za pola miliona evra, a astronomske cene dostižu i malobrojni prazni placevi – oni sa građevinskom dozvolom od 10.000 pa čak i do 30.000 evra za jedan ar.

Većina kuća ovde uglavnom je bespravno podignuta i tek bi sada trebalo da prođu kroz proceduru legalizacije.

U žižu srpske javnosti Tatarsko brdo dospelo je posle privremene zaplene imovine Darka Šarića, osumnjičenog za organizovanu trgovinu narkoticima iz Latinske Amerike, koji je ovde imao tri vile od po 400, 927 i 250 metara kvadratnih i 15 katastarskih parcela ukupne površine 1,8 hektara.

Gotovo čitava jedna ulica (Ivana Franka) bila je u posedu Šarićevih čiju su raskoš (plivački bazen, igralište za basket sa specijalnom podlogom, letnju gril baštu, teretanu...) od radoznalih očiju skrivali zidovi ograde visoke četiri metra.

Od centra Novog Sada put u svet bogatih vodi preko mosta „Sloboda”, kroz tunel Mišeluk, a potom prema poznatom kameničkom Institutu za kardiovaskularne bolesti. Ubrzo posle račvanja kod Instituta svih petnaest ulica pripadaju Tatarskom brdu.

Nekada su se ovde nalazili vinogradi, a s gradnjom se počelo s raspadom SFRJ, kada su u Novi Sad počele da pristižu bogatije izbeglice iz Krajine. Na placevima od oko 800 metara kvadratnih sada je razbacano 150 do 200 vila, čiji su vlasnici, pored branitelja „zapadnih srpskih zemalja” postali i estradne zvezde, biznismeni, političari...

Folk pevač Miloš Bojanić među prvima je sagradio vilu, kako reče, jer je ovde, na padinama Fruške gore, najbolji vazduh u bivšoj Jugoslaviji. Bojanić je kuću, navodno, prodao biznismenu Miodragu Kostiću. Na „vojvođanskom Dedinju” nekretnine imaju i visoki funkcioner SPS-a Dušan Bajatović i poznati proizvođač vojne opreme Mile Dragić.

Bajatović je, kažu, kuću gradio skoro deset godina, i ne pripada kategoriji najekskluzivnijih, kakva je, na primer, vila izvesnog Jakovljevića sa 240 „rupa”, otvora za prozore i vrata. Poređenja radi, Šarićevo carstvo u Ulici Ivana Franka niklo je za manje od dve godine.

Uz Ribarsko ostrvo, Kamenjar, Klisu i naselje popularno nazvano Dolina lopova, Tatarsko brdo spada među nekoliko najvećih divljih naselja na području Novog Sada. Koliko je tačno kuća i vila, koje nemaju sve „papire”, ili su prekoračili propisane gabarite, znaće se tek posle isteka roka za podnošenje prijava za legalizaciju.

Probleme s bogatim komšijama imali su i u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici na čiji su se vodovod tajno priključili pojedini vlasnici luksuznih vila. Kanale za bespravni priključak, kako bi lakše prošli neopaženo, njihovi radnici kopali su neradnim danima.

Miroljub Mijušković