Fiskalna pravila protiv trikova vlasti

Uoči izbora sve je mnogo lepše. Plate su više, ljudi se lakše zapošljavaju, naročito u državnim službama. Više para u novčanicima – veći promet, veća proizvodnja. Predizborni fiktivni „bolji život” redovno se događa i u zemljama sa dugom demokratskom tradicijom, a u Srbiji je u proteklih devet godina naročito učestao. U proseku – svake druge godine.

Posle izbora, neizbežno, dolazi vreme plaćanja u obliku povećane inflacije i uvećanog državnog duga, koji obično vraćaju buduće generacije.

Dr Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i jedan od ekonomskih savetnika srpskog premijera, smatra da bi, u najkraćem, ovakvim predizbornim marifetlucima političara i trikovima vladajućih garnitura trebalo konačno stati na put.

Na jučerašnjem predstavljanju „Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji” Fonda za razvoj ekonomske nauke Arsić je ukazao da je zemlja u krizi, a oporavak neizvestan, pa bi zato bilo dobro da se u 2010. zakonski definišu trajna fiskalna pravila. Na snagu bi stupila za četiri-pet godina, a do tada bi se, u prelaznom periodu, primenjivao program fiskalnog prilagođavanja.

– U Srbiji je potreba za fiskalnim pravilima dodatno povećana jer se kod nas formiraju vlade sa velikim brojem koalicionih partnera – kaže Arsić. – Takve vlade teško utvrđuju prioritete, pa se program određuje kao zbir programa članica koalicije. Manje članice koalicije ne ispoljavaju odgovornost za makroekonomske rezultate kao što su stabilnost cena i održiv makroekonomski rast. One su zainteresovane samo za maksimizaciju rezultata u svojim resorima.

Osim unutrašnjih razloga za uvođenje fiskalnih pravila, u Srbiji postoje još dva važna spoljna, napominje on. Prvi – uvođenje fiskalnih pravila jedna je od obaveza koje je Srbija preuzela u postojećem aranžmanu sa MMF-om. Drugi razlog je što ulazak u Evropsku monetarnu uniju pretpostavlja ispunjenost niza pravila, među kojima su i pravila o iznosu fiskalnog deficita i javnog duga u odnosu na BDP.

– Srbija još nema jake institucije, pa je neophodno da okosnicu stalnih fiskalnih pravila čine prelazna numerička pravila, koja bi odredila visinu javnog duga, fiskalnog deficita i javnih rashoda u odnosu na BDP – smatra Arsić. – Prelaznim pravilima bi se zakonom definisalo smanjenje učešća javne potrošnje u BDP sa 42,5 u 2010. na 40 do 41 odsto u 2015. godini. Smanjivanje ovogodišnjeg budžetskog deficita sa četiri na jedan do dva odsto 2015. Ograničavanje odnosa javnog duga prema BDP na 40 do 45 odsto. Zatim sporiji rast rashoda za plate i penzije od rasta BDP, a povećanje izdataka za javne investicije, kamate i socijalnu zaštitu. Tako bi procenat rasta plata u javnom sektoru i penzija od 2011. do 2015. godine bio zbir rasta inflacije i polovine rasta BDP. Na primer, ako cene rastu šest, a realni BDP četiri odsto, plate i penzije bi bile povećane za oko osam odsto.

Odnos javnog duga prema BDP u prelaznom periodu porastao bi za oko 10 procentnih poena u odnosu na stanje s početka 2010. godine, ali bi i dalje bio za oko 15 procentnih poena manji od uslova za ulazak u Evropsku monetarnu uniju. Posmatrano u apsolutnim iznosima, javni dug bi porastao za oko četiri milijarde evra.

Arsić smatra da uvođenje fiskalnih pravila ne bi predstavljalo apsolutnu garanciju za njihovu doslednu primenu, ali bi njihovo kršenje trebalo da negativno utiče na politički rejting eventualnih prekršilaca.

Al. Mikavica