Kako do START-a

Za manje od mesec dana predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama treba da prisustvuju međunarodnom skupu o smanjenju arsenala nuklearnog oružja. Svet očekuje da upravo tom prilikom ruski i američki predsednik potpišu i novi sporazum iz serije ugovora START, sporazum o novoj fazi redukcije strateškog nuklearnog naoružanja. Stari sporazum START-1 prestao je da važi 5. decembra 2009. godine. Iako i iz Vašingtona i iz Moskve dolaze najave da je skoro 95 odsto sporazuma usaglašeno, neke „sitnice” očito još nisu. O čemu je reč?

Pre svega problem je proces koji se u žargonu zove nuklearno „rasterećenje”. Odnosno „rasterećenje” je kada se atomske bojeve glave uklanjaju iz određenih projektila: na primer, umesto da nosi deset bojevih glava projektil bi mogao da ih ima samo dve. No, to je u praksi uvek teško proveriti, jer je do sada postojala klauzula sporazuma START-1 koja je dozvoljavala novi tip rakete, pa se na staroj raketi sa velikim brojem bojevih glava izvrši neznatna izmena i onda se ona proglasi za novi projektil sa manjim brojem glava. Radi izbegavanja takvih „suptilnosti” i zbog bolje kontrole Vašington već godinama insistira da se svaki novi projektil tretira kao potpuno drugačiji od prethodnog.

Osim toga, tu je i problem preciznosti pogađanja raketa, jednih i drugih, i zbog toga su Rusi kod proračuna za teoretsko uništenje američkih raketnih silosa sa zaštitom od natpritiska od 300psi, odnosno 21,09 atmosfera, i pri verovatnoći pogađanja kruga, CEP „circular error probability”, s poluprečnikom od jedne milje i još sve to na interkontinentalnim daljinama, što je sve vredelo za generaciju raketa SS-9, SS-11 i SS-13, morali da „koriste” megatonske bojeve glave. Sledeća generacija ruskih interkontinentalnih raketa tipa MIRV, koje imaju CEP od 0,1 do 0,2 milje, nosi bojeve glave s ekvivalentom od 100 kilotona i pri tome bi američkim raketnim silosima sa zaštitnim faktorom 300psi pretila potpuno ista opasnost.Najnovija generacija ruskih projektila „topolj-M” ima SER od samo 30 metara, što užasava Amerikance.

Ipak, najveći problem u završnici pregovora o novom sporazumu START jesu planovi za američki antiraketni štit u Rumuniji i eventualno u Bugarskoj, kao i nastojanja Vašingtona da se neke strateške nuklearne podmornice klase „ohajo”, koje nose interkontinentalne rakete „trajdent”, prenaoružaju istim tim raketama sa konvencionalnim punjenjem. Naime, vrlo je teško odvojiti sporazume START od američkog antiraketnog štita, jer u svakom ratnom scenariju postojanje jake odbrane provocira prvi udar kao mnogo atraktivniju opciju. Moskva je više puta upozoravala da će američki izlazak iz ugovora ABM iz 1972. godine dovesti do kraha sporazuma i START-1 i START-2, jer to narušava nuklearni paritet. I to se i dogodilo. Dok su Amerikanci bili nadmoćni u atomskom oružju njihova je diplomatija to koristila i u berlinskoj, pa i u kubanskoj krizi. Druga strana je bila svesna „problema” i potrudila se da stvori paritet. No, sada, eventualno raspoređivanje američkog antiraketnog štita u Rumuniji narušava tu nuklearnu ravnotežu. Kako će Rusija eventualno odgovoriti?

Prvo, mesta baziranja američkih raketa u Rumuniji biće „pokrivena” ruskim raketama povećanog srednjeg dometa. I drugo, ako postoji antiraketni štit s efikasnošću od, recimo, 99 odsto, on ne bi zaštitio 99 odsto američkog stanovništva, već bi, recimo, omogućio obaranje 99 odsto lansiranih postojećih ruskih bojevih glava. Dakle, ako postoji takav „štit”, Rusi bi mogli da odgovore povećanjem broja svojih ofanzivnih interkontinentalnih raketa i da na svaki veći američki grad ispaljuju po 100 bojevih glava, pa da budu sigurni da će sve gradove uništiti. Jer, ako je odbrana „štita” 99 odsto teoretski sigurna, jedna će atomska bojeva glava teoretski i da prođe. „Štit” samo pospešuje proizvodnju novih raketa i bojevih glava.

Ako sve to dobro znaju i u Pentagonu, a sigurno da znaju, čemu onda taj „štit” u Rumuniji, posebno u kontekstu problema oko ugovora START i celokupnih odnosa s Moskvom? Da li to znači da je američka strategija u Evropi i dalje bazirana na atomskom oružju?

Protiv koga?