U red za potvrdu o lečenju

Osiguranicima iz Srbije koji se spremaju na letovanje u Crnu Goru iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje preporučuju da se malo potrude i da ipak na letovanje ne kreću bez potvrde o lečenju koju će im izdati ova institucija.

Vladan Ignjatović, iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za "Politiku" pojašnjava da podsećanje građana Srbije da se Crna Gora tretira kao inostranstvo i da eventualne troškove lečenja osiguranicima neće refundirati ukoliko nemaju prethodno pribavljenu potvrdu iz RZZZ stiže kao gest dobre volje. Ignjatović kaže da su u Fondu procenili da je bolje građanima reći šta ih čeka, jer Srbija i Crna Gora nemaju potpisani sporazum o socijalnom osiguranju i da bi bez potvrde u slučaju povređivanja u saobraćajnoj nesreći ili neke druge veće zdravstvene nevolje mogli da budu u veoma neprijatnoj situaciji.

– Kao što su spremni da čekaju u redu za vizu za bilo koju inostranu zemlju, pošto su prethodno sakupili i overili mnoštvo dokumenata, molimo građane da ulože mali napor i da pred odlazak na put posete svog izabranog lekara, koji će prepisati dijagnoze iz zdravstvenog kartona, a zatim će od RZZZ dobiti potvrdu. Isto kao kada pred put pregledaju svoja kola, neka sada vode računa o zdravlju. Žao nam je što ovo nije regulisano ranije ili na drugi način, ali trenutna pravna pozicija je takva. Po zakonu, osiguranicima možemo da refundiramo troškove za lečenje samo pod tim uslovima i to u iznosu od samo 50 odsto, jer je takvo zakonsko rešenje – kaže Ignjatović. Privatne osiguravajuće kuće, poput Cepter osiguranja ili Delta osiguranja, ne izdaju polise za zdravstveno osiguranje za Crnu Goru, a juče nisu mogli ni da nam kažu da li bi možda nešto tako mogli da uvedu po hitnom postupku, na primer, već od 1. avgusta.

Građani koji su juče već krenuli po potvrde u RZZZ, međutim, javljali su se u našu redakciju, ogorčeni činjenicom u kakvu "šetnju" po ordinacijama u domovima zdravlja su prisiljeni da krenu da bi dobili potvrdu da su zdravi pred put, a ako se iznenada razbole ili povrede da će im troškove lečenja refundirati RZZZ.

Prvo, nije dovoljno samo da izabrani lekar u domu zdravlja prepiše dijagnoze i da mišljenje o zdravlju, nego je potreban i pregled kod stomatologa, da zubar opiše stanje zdravlja zuba! Osim toga, neki građani su razočarani što, na primer kao dijabetičari, ne mogu da dobiju potvrdu.

Ignjatović objašnjava da se potvrda za pokrivanje troškova za lečenje u inostranstvu u principu ne izdaje za sva hronična akutna stanja, kao na primer za pacijente na dijalizi ili druge hronične bolesnike, pa to pravilo važi i za putnike u Crnu Goru. On podseća da je i mnogo pre osamostaljivanja Crne Gore bilo mnogo slučajeva da u Crnoj Gori nije priznavano lečenje građanima iz Srbije i da su svi mnogo toga, uprkos knjižici, plaćali iz svog džepa. Ovo podsećanje naših građana da na put ne kreću pre nego što izvade potvrdu, pre svega, prema Ignjatoviću, ima za cilj da spreči najteže i najneprijatnije situacije, koje se, nažalost, svake godine događaju. Posle teških saobraćajnih nesreća u kanjonu Morače mnogi naši osiguranici završe u tamošnjem kliničkom centru, a račun od 3.000 i više evra onda nije lako platiti iz svog džepa.

Modaliteti budućeg osiguranja sa Crnom Gorom još se razmatraju i u RZZZ priznaju da od 4. juna nije bilo direktnih razgovora, ali da će ubrzano raditi na tome. Postoji mogućnost osiguranja na bazi reciprociteta, znači da o našem turisti oni brinu kao mi o njihovom, po principu "šta košta da košta", ili drugo, na osnovu sporazuma o socijalnom osiguranju gde se preciziraju svote osiguranja.

Građani koji po ordinacijama skupljaju potvrde pitaju se i zašto se onda ne pooštre uslovi lečenja crnogorskih građana u beogradskim kliničkim centrima, a u ovom času gotovo da nema ustanove gde na lečenju nema nekog iz osamostaljene države.

U beogradske bolnice oni su stigli sa uputom svoje filijale iz Crne Gore, za razliku od naših građana koji u Crnu Goru stižu kao turisti, a ne kao bolesnici. Znači, ne nose u koferu overeni uput za "ne daj Bože". Kada se Crnogorci leče u Beogradu, cene po kojima se operišu ili leče su deplasirane, najčešće razložene na cenu intervencije, potrošenog medicinskog materijala, lekova, bolničkog dana... Da li će uput s kojim stižu na lečenje biti uvažen zavisi isključivo od ustanove do ustanove. Simboličnu sumu za lečenje i nekada nimalo jednostavne operacije, ali reč je o pacijentima koji su stigli sa uputom, osiguravajući zavod Crne Gore posle plati bez mnogo muka. Obrnuto je mnogo skuplje, jer naši građani u Crnu Goru odlaze na letovanje, a bolest ne gleda u kalendar ili polisu osiguranja. Iz Crne Gore pacijenti stižu sa ciljem da se leče u stručnijim ustanovama. Uostalom da nije tako, zašto se crnogorski političari nisu operisali u svojoj državi, nego su skupe kardiološke intervencije ugradnje stenta, masovno radili u – Milanu. Tamo ništa nisu simbolično platili!