Sir sa menija Bele kuće

Pirot – Opština Pirot je Zavodu za zaštitu intelektualne svojine zvanično podnela zahtev za zaštitu imena porekla pirotskog kačkavalja. Korisnici zaštićenog imena porekla biće sve mlekare koje otkupljuju mleko i prave kačkavalj na području opštine, saopštili su opštinski zvaničnici i stručnjaci angažovani na ovom projektu. Zaštićeno ime porekla najviši je nivo zaštite koji jedan proizvod može da dobije, a rukovodilac tima za izradu elaborata, koji je sastavni deo postupka zaštite, redovan je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Mihailo Ostojić. On je rekao da ne nameravaju da menjaju tehnologiju izrade kačkavalja već da se standardizuje postojeći način i održi kvalitet. On je dodao da žele da dobiju originalan i zaštićen pirotski kačkavalj od kravljeg mleka.

– Proces zaštite geografskog porekla pirotskog kačkavalja započinjan je nekoliko puta, ali bez uspeha. Ova namirnica postoji u više varijeteta, kao što su „mešanac”, čist ovčji, čist kravlji, kozji, zatim kačkavalj od raznih procentualnih odnosa mleka. S obzirom na činjenicu da u ovom kraju nema neophodnog broja ovaca, koji bi omogućio proizvodnju ovčjeg kačkavalja, odlučili smo, za sada, da zaštitimo kravlji kačkavalj. Ako se nekada broj ovaca bude povećao, zaštitićemo i kačkavalj od ovčjeg mleka – kaže profesor Ostojić.

Decenijama ovdašnji kačkavalj je bio prepoznatljiv u bivšoj Jugoslaviji, ali i u svetu. Korisnici zaštićenog imena biće sve mlekare koje se bave otkupom i tradicionalnom preradom mleka u ovom kraju. Oko osam hiljada evra, koliko je potrebno za izradu elaborata i svih ostalih radnji, obezbedili su lokalna vlast i USAID, a zaštitu sprovodi Zavod za intelektualnu svojinu.

To praktično znači da u srpskim trgovinama neće moći da se kupuje kačkavalj sa etiketom „pirotski”, ukoliko zaista ne potiče iz podnožja Stare planine, kao što je to do sada bio slučaj. Predviđeno je da se procedura okonča do kraja leta.

Prema rečima profesora Ostojića, stručna komisija neće ništa menjati u klasičnoj tehnologiji prerade mleka i tehnologiji pravljenja kačkavalja. Međutim, insistiraće na kvalitetu, obliku, koji će takođe biti standardizovan, kao i na pakovanjima koja moraju imati propisanu težinu.

Ljubiša Topisirović, iz Instituta za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo, podseća da je pirotski kačkavalj svojevremeno zvanično bio na meniju Bele kuće, zbog svog specifičnog ukusa.

– Aroma potiče otuda što se pravi na niskim temperaturama koje omogućavaju preživljavanja raznih bakterija. Toliko pominjanoj aromi doprinosila je i – ispaša ali i bakterije karakteristične samo za ovaj kraj. Ipak, stočari koji žele da njihovo mleko bude u otkupu moraće da posvete više pažnje higijeni, da imaju laktofrize i zatvorene sisteme za mužu – naglasio je Topisirović.

Osim pirotskog ćilima, koji je zaštićen u oko stotinu varijeteta, i procedure oko zaštite kačkavalja, jedan od sledećih brendova koji bi mogao biti zaštićen je pirotsko, odnosno staroplaninsko jagnje.

Marija Penčić