Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prečica do Boga

Радници који ваде поруке Богу претходно су прошли обредно купање

Od našeg specijalnog izveštača
Jerusalim, marta – Desetak radnika sa predanošću grebu po pukotinama između velikih kamenih blokova starih oko 2.000 godina, dok im u tome pomaže rabin Šmuel Rabinovič. Bliži se Pasha. Stotine hiljada poruka, želja, nada i molitvi namenjenih Bogu kreću na put ka Maslinovoj gori.

Dvaput godišnje rabin i zaposleni koji brinu o Zidu plača pristupaju specijalnom obredu čišćenja ovog čuvenog zida koji je ostatak zapadnog spoljnjeg zida nekadašnjeg ogromnog hrama sagrađenog u vreme Iroda Velikog, i to na temeljima Solomonovog hrama.

Radnici u tišini vade poruke posebnim alatom, koji je prethodno umočen o svetu vodicu, pri čemu su i oni pre ovog važnog čina prošli obredno kupanje. I dok oni rade, ispred Zida plača masa ljudi u dubokoj je molitvi. Nagnuti, čelima dodiruju kamenje i zatvorenih očiju šapuću svoje najdublje želje na hebrejskom, engleskom, ruskom, nemačkom... Poljubac u zid znak je da je molitva završena, a poneko ostavi i poruku u njegovoj šupljini. Ponekad u što više pukotine. One koje su bliže nebu.

Prema rečima rabina Šmuela Rabinoviča koji je zadužen za Zid plača, ili kako ga Jevreji nazivaju – Kotel Hamaravi, poruke su način molitve za one koji ne znaju kako moliti, pri čemu se ova tradicija odomaćila i u drugim religijama.

„Savršeno je normalno da hrišćanski hodočasnici koji dođu u Stari grad Jerusalima svrate do Zapadnog zida i ostave poruku”, kaže rabin Zida plača i dodaje da je njegova dužnost da se uvek nađe mesta za nove poruke, tako da se zid čisti svakog proleća, pred Pashu, i na jesen, pred jevrejsku Novu godinu.

Uprkos izvesnim religijskim raspravama o tome da li bi ih trebalo spaliti, sakupljene poruke se zakopavaju na Maslinovoj gori kao simbol poštovanja i Boga i ljudi – Boga jer judaizam zabranjuje uništavanje bilo čega što na sebi ima ispisano Božije ime, a ljudi jer su to njihove molitve.

Tradicija ostavljanja poruka započela je pre bezmalo 300 godina, kada je marokanski rabin Haim Ben Atar poslao svoje učenike sa zapisanom molitvom, jer nije bio u mogućnosti da lično ode na put. Od tada pa do danas, poruke u pukotinama Zida plača ostavljaju brojni vernici i to se smatra svetim činom, bez obzira da li je vernik Jevrejin ili ne. Pri svakom čišćenju Zida plača, napuni se i do sto vreća sa hiljadama poruka.

Zbog predstojeće Pashe, koja se slavi nedelju dana, ne samo što je izvršeno prolećno čišćenje Zida plača, već su religiozni Jevreji počeli pomno da čiste i svoje domove od svakog traga hrane koja je zabranjena za vreme ovog praznika. A zabranjena je sva hrana koja u sebi sadrži kvasac, tako da se u kućama religioznih Jevreja pomera i nameštaj kako bi se pronašao poneki rezanac koji je možda negde slučajno zapao.

Za vreme Pashe, pekare su zatvorene te hleba nema ni u prodavnicama ni u restoranima, a umesto hleba jede se beskvasni maces, za doručak, ručak i večeru. Time Jevreji simbolično obeležavaju beg njihovih drevnih predaka iz Egipta, kada su oni prvi put jeli maces jer nisu imali vremena da sačekaju da testo naraste i da ga ispeku kako valja.

Međutim, zahvaćujući raznolikosti Jerusalima i dobrog dela Izraela, uvek postoji mogućnost da za vreme Pashe kupite hleb, pite ili testenine u arapskim radnjama.

Nenad Radičević
-----------------------------------------------------------
Moderne molitve

Ljudi širom sveta često svoje molitve na Zid plača šalju poštom i adresirane na „Bog u Jerusalimu”, a razvojem tehnologije sve češće poruke stižu i elektronskom poštom, ali i faksom zahvaćujući jednoj telekomunikacionoj kompaniji. Nedavno je jedan domišljati mladić na društvenoj mreži „Tviter” oglasio kako će besplatno da okači poruku na Zid plača svakom ko mu je pošalje. Međutim, kad mu je pristiglo oko 3.000 poruka morao je da zatraži pomoć rabina kako bi ispinio svoje obećanje i sve ih okačio na Zid plača.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.