Tradicionalno uskršnje izdanje

Već devetu godinu zaredom početkom marta na poštama širom Srbije može se naći novo izdanje maraka kojim se obeležava Uskrs – Hrišćanski praznik nad praznicima. Time se Pošta Srbije svrstava u mali broj izdavača poštanskih maraka koje je u svoj program izdavanja prigodnih serija uvrstila motiv Uskrsa kao tradicionalno izdanje. Ove marke su naišle na dobar prijem kod korisnika poštanskih usluga, pa raste broj ljudi koji čestitaju Uskrs svojim prijateljima i rodbini putem razglednice ili čestitke na kojoj je nalepljena marka sa motivom Hristovog raspeća ili uskršnjeg jajeta.

Prva dva naša izdanja sa motivima Uskrsa sadrže po četiri marke, a od 2004. godine se prešlo na po dve marke čije nominale odgovaraju ceni za pisma prve stope težine (od 20 grama) u unutrašnjem i međunarodnom poštanskom saobraćaju. Pored toga što su uvršćena u tradicionalna izdanja, a prema novoj nomenklaturi pošte, serije povodom Uskrsa i Božića dobile su status produženog izdanja prigodnih maraka. To znači, za razliku od drugih prigodnih poštanskih serija, da se ova dva izdanja štampaju u znatno većem tiražu i da bi trebalo da budu dostupna na većini pošta u Srbiji.

Time što se emituju već devet godina filatelista ima priliku da napravi zbirku na temu Uskrsa. Ova zbirka sadrži, pored maraka, i koverte prvog dana, pisma koja su putovala u maksimum karte. Za sve naše marke na ovu temu može se mirne duše reći da su estetski veoma uspele, punog kolorita, prepoznatljivih motiva i kvalitetne štampe. Kao motiv za marke poslužila su remek-dela stranih i domaćih umetnika, koju čine pre svega freske iz naših manastira.

Za motive na markama i kovertama prvog dana iz ove godine korišćene su freske iz manastira Krušedol iz 1751. godine autora Jova Vasilijevića. Na marki nominale 22 dinara je „Raspeće Hristovo”, a na marki nominale 46 dinara je „Vaskrsenje Hristovo”. Na koverti prvog dana motiv je freska „Skidanje sa krsta”. Marke i koverat sa prigodnim žigom pošte 11101 Beograd pušteni su u opticaj 2. marta.

Jedan od osnovnih simbola Vaskrsa je uskršnje jaje. Ono se kao motiv javlja već u prvom izdanju iz 2002. i to na marki najveće nominale iza kojeg je motiv Pećke patrijaršije. Na obe marke iz ove godine prikazano je uskršnje jaje, s tim što je na marki nominale 46 dinara detalj freske „Vaskrsenje Hristovo” ukomponovan u okvir uskršnjeg jajeta.(/slika2)

Postoje mnogi običaji vezani za Uskrs, a onaj koji deca najviše vole jeste bojenje i darivanje jaja. Prvo jaje se boji u crveno i u mnogim delovima naše zemlje ovo jaje ima naziv „čuvarkuća” i čuva se do narednog Uskrsa. Jaja mogu da se boje i u razne druge boje obično na Veliki četvrtak ili Veliki petak, koji prethode Uskršnjoj nedelji. Ukrašavaju se crtežima, slikama ili voštanim natpisima: „Srećan Uskrs” ili „Hristos voskrese”. Uskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost vaskrsenja, što predstavlja stožer hrišćanskog verovanja. Običaj darivanja jaja potiče od Marije Magdalene, jedne od Hristovih sledbenica, koja je donela caru Tiberiju u Rimu na dar crveno jaje sa pozdravom: „Hristos voskrese” i sa tim rečima je počela svoju propoved.

Umetničku obradu maraka i koverta prvog dana uradila je Nadežda Skočajić, grafičar.

Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji „Forum” u šalterskim tabacima od po 25 komada. Tiraž marke nominale 22 dinara je 528.000 komada, a marke nominale 46 dinara je 78.000 komada.

Bora Stanković