Kavijar pored mora

Restoran „Bevanda“ je odgajio generacije gurmana, na nekadašnjoj jugoslovenskoj, a potom samo hrvatskoj strani Jadranskog mora. Ono što je moglo da se proba samo u prekoputnoj Italiji, opatijski riblji restoran je služio na svojim stolovima, uvek prekrivenim besprekorno čistim, belim stolnjakom.

Nekog može da zbuni, da se luksuzni restoran zove po razblaženom vinu – bevandi, međutim, u pitanju je lično ime, legendarnog motociklističkog asa Branka Bevande. Kao što je bio uspešan u sportu, uspeo je i da osvoji ugostiteljske trofeje. Kada je ophrvan teškom bolešću, rešio da proda svoj istoimeni restoran, hrvatski mediji su pisali da je početna cena bila 5, 15 miliona evra!!!

Restoran Bevanda je i sa novim vlasnikom zadržao profil. Oni kažu da su otvoreni za goste „visokog profila“ – dobro zvuči, šta god to značilo.

Kada smo sa grupom beogradskih novinara ručali u „Bevandi“, uz vino i morsku hranu, dobili smo i uredne porcije odabranih priča. Somelijer Branko Muždeka, je Hans Kristijan Andersen za vina, a Mate Janković, šef kuhinje, je zaljubljenik u lokalnu, opatijsku pijacu i njeno sveže povrće i ribu. Možda je dovoljno reći, da smo počeli s „pjenušcem“, završili konjakom, a između probali još četiri vina s područja Kvarnera – od lakšeg terana do prilično kabastog paškog šardonea. U podrumu restorana odležava preko 400 vrsta vina. A najskuplja se nalaze u „vinskom sefu“. Držali smo najskuplje Bevandino vino – šampanjac Kristal. Cena – 3 000 evra. Kažu da su jedva uspeli da sačuvaju jednu bocu, jer kad dođu Rusi, kupuju samo najskuplje. Ne pitaju za vrstu vina, nego traže samo najskuplje. I kažu:„Davaj“

Specijaliteti kuhinje su dimljena tuna, marinirana grdobina, karpaćo, ravioli punjeni škampima s umakom od crnih tartufa, guščja jetra... Možemo da preporučimo zubatac u morskoj soli. Kada se oklop soli razbije, riba ostaje sočno pečeno-naparena.

Restoran se nalazi na obali mora, ali doslovno. Zauzeo je i gradsko šetalište, što je svojevremeno izazvalo brojne napade na vlasnike. Zidani deo je proširen prema moru nekom vrstom poluzatvorene terase. Mada se nema utisak napadnosti, koja vređa vedutu Opatije. Čini se da su stara dama jadranskog turizma, koja ove godine srećno broji 166-tu turističku, i njen fine dining restoran u harmoničnom skladu. Opatija odiše Austro-Ugarskom ležernošću. Glavno šetalište je i dobilo ime po K.und K. ćesaru Francu Jozefu. Bečko Zoološko-botaničko društvo je još 1858. preporučilo Opatiju kao „izrazito pogodno mesto za zdrav boravak i oporavak“. Potom slede posete i dolasci carskih i kraljevskih parova, princeza i prinčeva, grofica i grofova, barunica i baruna, nadvojvoda i vojvoda, pa sve do Agate Kristi, Džemsa Džojsa i nedavnog predsedničkog ručka domaćina Ive Josipovića i gosta Borisa Tadića.

Pravi „opatijski šmek“ je usputna, s nogu, poseta, Bevandinom šampanjac-kavijar-votka baru. Pored obale, na barskim stolovima. Džez uživo. Cene? Ovde se ne ide zbog cena – pre zbog mere za druge restorane.

Nenad Novak Stefanović