Dodik: Razgovarati hoćemo, popustiti nećemo

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka, 5. aprila – Sudeći po stavovima političara iz Republike Srpske i vodećih bošnjačkih partija – Stranke demokratske akcije i Stranke za Bosnu i Hercegovinu – šanse da „Madridska deklaracija” o promenama bosanskohercegovačkog ustava urodi plodom ne postoje. Srpski političari ocenjuju da se „Madridskom deklaracijom” od Republike Srpske traže preveliki ustupci, a bošnjački lideri smatraju da ona ne nudi dovoljno za „jačanje države”.

„Mi ćemo 6. i 7. aprila u Sarajevu učestvovati u razgovorima o 'Madridskoj deklaraciji', ali nećemo popuštati. Naš stav je poznat – promene Ustava BiH su moguće samo u onoj meri u kojoj nisu štetne po sadašnji stepen autonomije Republike Srpske. Za nas je neprihvatljivo da se nadležnosti koje su odlukama visokih predstavnika oduzete Republici Srpskoj i prenesene na zajedničke organe BiH, unesu u Ustav BiH kao njene nadležnosti”, izjavio je za „Politiku” premijer Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik.

On je istakao da „Madridska deklaracija” nije ništa drugo do „jedan vid prepakovanog takozvanog „Butmirskog paketa” ustavnih promena, koji su predstavnici Republike Srpske odbili prošle godine”.

„Mi smo voljni da Ustav BiH uskladimo sa presudom Evropskog suda za ljudska prava, odnosno da se preformuliše odredba o izboru članova Predsedništva BiH. To znači da bi ova formulacija glasila da se jedan član Predsedništva BiH bira iz Republike Srpske, a dva iz Federacije BiH”, objasnio je Dodik.

Član Predsedništva BiH iz Republike Srpske Nebojša Radmanović je, govoreći o stavu iz „Madridske deklaracije” da „suverenost zemlje počiva na njenim građanima”, novinarima rekao: „Za nas je neprihvatljivo zaobilaženje prvog člana Ustava BiH koji je BiH odredio kao državu sastavljenu od dva entiteta u kojoj odlučujuću ulogu imaju tri konstitutivna naroda”. On je naglasio da ove dve kategorije „moraju da budu prisutne u svim razgovorima o ustavnim promenama”.

Član Komisije za promene Ustava BiH i poslanik Partije demokratskog progresa u Parlamentarnoj skupštini BiH Branko Dokić je „Politici” izjavio: „Problem je što Hrvati insistiraju na pravnom i teritorijalnom prekomponovanju BiH, odnosno na dobijanju svog entiteta ili federalne jedinice. Bošnjaci, s druge strane, insistiraju na razvlašćivanju entiteta i jačanju zajedničkih organa. Najuporniji u tome je član Predsedništva BiH i šef Stranke za BiH Haris Silajdžić, čiji je uslov svih uslova za ustavne promene ukidanje principa entitetskog glasanja, mehanizma koji Republiku Srpsku štiti od preglasavanja u Savetu ministara i Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH”.

On je, osim toga, ukazao i na neke prilično problematične formulacije u „Madridskoj deklaraciji”.

„Nejasno je šta autori podrazumevaju pod 'poboljšanjem funkcionalnosti i efikasnosti institucija BiH kroz usaglašavanje ovlašćenja Predsedništva i Saveta ministara'. Maglovita je i formulacija da će domaći političari 'podržati i osigurati funkcionisanje svih državnih institucija i agencija koje su već uspostavljene, ili koje će biti uspostavljene u budućnosti, što je obaveza u procesu integracija u Evropsku uniju i NATO'. Ako se pod ovim podrazumeva razvlašćivanje entiteta, onda je to još jedan 'kamen spoticanja' na putu prema ustavnim promenama”, naglasio je Branko Dokić.

Boro Marić