Greška je što Bojinović nije igrao u Austriji

Veselina Vukovića (51) svi pamte kao beskompromisnog borca. Činio je jednu od glavnih karika čuvene generacije šabačke Metaloplastike koja se, između ostalog, domogla i dve titule prvaka Evrope 1985. i 1986. kao i reprezentacije Jugoslavije, koja je 1984. postala olimpijski pobednik, a dve godine kasnije i svetski prvak. Bio je i ostao jedan od najboljih pivotmena koje je rukomet upoznao.

Iza njega je „milion” dobijenih bitaka u rukometnoj areni. Ipak, predstojeća koju će voditi van samog „ringa”, kao selektor Srbije, može se slobodno reći da je najteža, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi državni tim. Na kormilo Srbije došao je posle traljavo odrađenog izbora za naslednika Seada Hasanefendića. Iako nije imao podršku Stručnog saveta, koji je „tipovao” na Ljubomira Obradovića, članovi Upravnog odbora gotovo da nisu imali ni najmanju dilemu. S devet glasova „za” i tri „protiv” Vuković je postao treći selektor na klupi nacionalnog tima otkako je Srbija postala samostalna država.

Deo rukometne javnosti je njegov izbor dočekao „na nož” pre svega jer je u njegovoj trenerskoj biografiji, za razliku od igračke, kolona s trofejima i dalje prazna.

– Nemam nikakav problem s tim. Nisam ni prvi ni poslednji trener, koji je došao na klupu nekog nacionalnog tima bez ijednog trofeja u trenerskoj karijeri. Mnogima to nije smetalo da baš s reprezentacijom naprave odlične rezultate. Siguran sam u svoj kvalitet, a da nije tako ne bih ni prihvatio ponudu Saveza. Uostalom nisam valjda pao s Marsa. Dugo sam uz reprezentaciju. Bio sam pomoćnik selektora na tri velika takmičenja, radio s juniorima... – kaže u Vuković.

Već danas ćete saopštiti spisak za „EHF nedelju”. Koliko će se vaš izbor razlikovati od Hasanefendićevog, a da li će se na njemu naći neki od ranije „precrtanih” igrača?

Iako nisam imao mnogo vremena, pokušao sam da stupim u kontakt sa svim potencijalnim reprezentativcima. Iako iz raznoraznih razloga ima mnogo uvređenih i povređenih pokušavam da na sve načine okupim sve raspoložive snage. Bojinović koji nije igrao u Austriji, što mislim da je bila velika greška, dolazi na pripreme. Do Nikolića nisam još uspeo da stignem, ali s njim mogu da razovaram i kasnije budući da zbog obaveza u španskoj ligi u ovoj akciji neću insistirati da dođu „Španci”. Kontaktirao sam i Dragićevića koga sam trenirao u Metaloplastici i on će svoju odluku da mi saopšti danas. Lomi se, između ostalog, i zbog toga što će kroz koji dan postati otac. Radi se o vrhunskom igraču koji nikada nije dobio adektvatan tretman u reprezentaciji. Nadam se da će, kao što sam mu sugerisao, zaboraviti sve što je bilo i da će konačno zaigrati za državni tim. Rajkovića nisam uspeo da dobijem, ali nadam se da će mi se javiti. Sve u svemu nijedan igrač, bez obzira kroz šta je sve prošao, neće imati prednost u odnosu na ostale. Svi startuju s iste linije.

Cvetković je forsirao napadački rukomet, Hasanfendić je insistirao na jakoj odbrani. Šta je vaša ideja?

Mečevi protiv Čeha u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Švedskoj su praktično već sutra tako da jednostavno nemam vremena da neku svoju zamisao izvedem do kraja. U ovom trenutku bi trebalo da budemo pre svega praktični i da pokušamo da sve mane prikrijemo koliko je to god moguće, a vrline iskoristimo na najbolji način. U junu protiv Čeha, koje predvodi najbolji igrač šampionata u Austriji Filip Jiha, očekuje nas težak ispit. Da li ćemo ga položiti zavisiće i od sreće. Dobro je što nećemo biti pod pritiskom iz Saveza. Nadam se da ni mediji neće stvoriti pritisak, jer je sada najbitnije da se ekipa stabilizuje posle katastrofalnog rezultata u Austriji.

Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj je probudilo nadu da u doglednoj budućnosti možemo i do medalje, ali ona je splasnula na prvenstvu u Austriji. Da li uopšte imamo igrački potencijal za postolje?

Mislim da su u Hrvatskoj medalje bile najjeftinije. Trebalo je praktično dobiti dve jake utakmice da bi se došlo do polufinala. Ipak, završili smo na osmom mestu. U Austriji smo doživeli pravi debakl, a jedan od razloga je i to što se stvorila nepotrebna euforija pred početak šampionata. Trebalo bi jasno i glasno reći da smo realno između petog i osmog mesta u evropskom rukometu, a sve iznad toga je ogroman uspeh. Ni pred Evropsko prvenstvo u Srbiji 2012. ne bi trebalo razmišljati drugačije. Činjenica je da ćemo igrati pred domaćom publikom ali to samo po sebi ništa ne znači. Moramo do tada svaki sekund da iskoristimo maksimalno, a na ruku nam ide to što nećemo igrati kvalifikacije. Uz naporan rad, jedinstvo unutar cele organizacije i uz malo sreće možemo i do postolja.

Da li možemo da stvorimo reprezentaciju čije eventualno osvajanje medalje neće zavisiti od sreće?

Naš rukomet je godinama trošio supstancu, a nije proizveo novu. Pogledajte samo primer desnog krila u reprezentaciji. Na toj poziciji godinama igra 31-godišnji Kojić, a još uvek nismo uspeli da mu stvorimo zamenu, naravno ako se izuzme Prodanović koji je dugo povređen. Kako onda uopšte pričati o pravljenju „specijalista” za određene sisteme igre u napadu i odbrani, kada ne možemo da popunimo ni mesta u timu. Ukoliko želimo da se vratimo na staze uspeha moramo da se okrenemo sveobuhvatnom radu, pre svega u klubovima, u kojima se stvaraju igrači za državni tim. Naravno sistem rada u njima morao bi da bude podređen potrebama reprezentacije, kao što je nekada bio slučaj. S tim u vezi, kao selektor, insistiraću na što boljoj komunikaciji s trenerima u domaćem prvenstvu i u dogovoru s njima pratiću i usmeravaću sve igrače za koje se proceni da imaju potencijal za državni tim – kaže na kraju Vuković.

-----------------------------------------------------

Uskoro o ugovoru i saradnicima

Veselin Vuković još nije potpisao ugovor sa Savezom, koji bi trebalo da važi zaključno s Olimpijskim igrama u Londonu 2012, ako se uošte budemo kvalifkovali. Iako je i s Hasanefendićem postojao dogovor da vodi selekciju do Londona na kraju se ispostavilo da je ugovor potpisan na svega šest meseci.

– Da ugovor nije do 2012. ne bih pristao na saradnju. To je minimum vremena da bih uradio nešto što sam zamislio – nedvosmislen je Vuković. – Očekujem da ću ugovor potpisati kroz koji dan, a tada ću i predstaviti svoje pomoćnike.

-----------------------------------------------------

Lična karta

Ime i prezime: Veselin Vuković,

Datum i mesto rođenja: 19. decembar 1958, Struga (Makedonija),

Igračka karijera: Metaloplastika, Atletiko (Španija), Barselona (Španija), reprezentacija Jugoslavije,

Trofeji: pet titula prvaka Jugoslavije, četiri kupa Jugoslavije i dve titule prvaka Evrope s Metaloplastikom, Kup Kralja s Atletikom, titula prvaka Španije i Kup Kralja s Barselonom, svetsko i olimpijsko zlato i olimpijska bronza.

Trenerska karijera: Metaloplastika, juniorska reprezentacija Jugoslavija, pomoćni trener „A” tima naše zemlje, Strovolos (Kipar)

Novo Bojičić