Грешка је што Бојиновић није играо у Аустрији

Веселина Вуковића (51) сви памте као бескомпромисног борца. Чинио је једну од главних карика чувене генерације шабачке Металопластике која се, између осталог, домогла и две титуле првака Европе 1985. и 1986. као и репрезентације Југославије, која је 1984. постала олимпијски победник, а две године касније и светски првак. Био је и остао један од најбољих пивотмена које је рукомет упознао.

Иза њега је „милион” добијених битака у рукометној арени. Ипак, предстојећа коју ће водити ван самог „ринга”, као селектор Србије, може се слободно рећи да је најтежа, с обзиром на ситуацију у којој се налази државни тим. На кормило Србије дошао је после траљаво одрађеног избора за наследника Сеада Хасанефендића. Иако није имао подршку Стручног савета, који је „типовао” на Љубомира Обрадовића, чланови Управног одбора готово да нису имали ни најмању дилему. С девет гласова „за” и три „против” Вуковић је постао трећи селектор на клупи националног тима откако је Србија постала самостална држава.

Део рукометне јавности је његов избор дочекао „на нож” пре свега jer je у његовој тренерској биографији, за разлику од играчке, колона с трофејима и даље празна.

– Немам никакав проблем с тим. Нисам ни први ни последњи тренер, који је дошао на клупу неког националног тима без иједног трофеја у тренерској каријери. Многима то није сметало да баш с репрезентацијом направе одличне резултате. Сигуран сам у свој квалитет, а да није тако не бих ни прихватио понуду Савеза. Уосталом нисам ваљда пао с Mарса. Дуго сам уз репрезентацију. Био сам помоћник селектора на три велика такмичења, радио с јуниорима... – каже у Вуковић.

Већ данас ћете саопштити списак за „ЕХФ недељу”. Колико ће се ваш избор разликовати од Хасанефендићевог, а да ли ће се на њему наћи неки од раније „прецртаних” играча?

Иако нисам имао много времена, покушао сам да ступим у контакт са свим потенцијалним репрезентативцима. Иако из разноразних разлога има много увређених и повређених покушавам да на све начине окупим све расположиве снаге. Бојиновић који није играо у Аустрији, што мислим да је била велика грешка, долази на припреме. До Николића нисам још успео да стигнем, али с њим могу да разоварам и касније будући да због обавеза у шпанској лиги у овој акцији нећу инсистирати да дођу „Шпанци”. Контактирао сам и Драгићевића кога сам тренирао у Металопластици и он ће своју одлуку да ми саопшти данас. Ломи се, између осталог, и због тога што ће кроз који дан постати отац. Ради се о врхунском играчу који никада није добио адектватан третман у репрезентацији. Надам се да ће, као што сам му сугерисао, заборавити све што је било и да ће коначно заиграти за државни тим. Рајковића нисам успео да добијем, али надам се да ће ми се јавити. Све у свему ниједан играч, без обзира кроз шта је све прошао, неће имати предност у односу на остале. Сви стартују с исте линије.

Цветковић је форсирао нападачки рукомет, Хасанфендић је инсистирао на јакој одбрани. Шта је ваша идеја?

Мечеви против Чеха у квалификацијама за Светско првенство у Шведској су практично већ сутра тако да једноставно немам времена да неку своју замисао изведем до краја. У овом тренутку би требало да будемо пре свега практични и да покушамо да све мане прикријемо колико је то год могуће, а врлине искористимо на најбољи начин. У јуну против Чеха, које предводи најбољи играч шампионата у Аустрији Филип Јиха, очекује нас тежак испит. Да ли ћемо га положити зависиће и од среће. Добро је што нећемо бити под притиском из Савеза. Надам се да ни медији неће створити притисак, јер је сада најбитније да се екипа стабилизује после катастрофалног резултата у Аустрији.

Светско првенство у Хрватској је пробудило наду да у догледној будућности можемо и до медаље, али она је спласнула на првенству у Аустрији. Да ли уопште имамо играчки потенцијал за постоље?

Мислим да су у Хрватској медаље биле најјефтиније. Требало је практично добити две јаке утакмице да би се дошло до полуфинала. Ипак, завршили смо на осмом месту. У Аустрији смо доживели прави дебакл, а један од разлога је и то што се створила непотребна еуфорија пред почетак шампионата. Требало би јасно и гласно рећи да смо реално између петог и осмог места у европском рукомету, а све изнад тога је огроман успех. Ни пред Европско првенство у Србији 2012. не би требало размишљати другачије. Чињеница је да ћемо играти пред домаћом публиком али то само по себи ништа не значи. Морамо до тада сваки секунд да искористимо максимално, а на руку нам иде то што нећемо играти квалификације. Уз напоран рад, јединство унутар целе организације и уз мало среће можемо и до постоља.

Да ли можемо да створимо репрезентацију чије евентуално освајање медаље неће зависити од среће?

Наш рукомет је годинама трошио супстанцу, а није произвео нову. Погледајте само пример десног крила у репрезентацији. На тој позицији годинама игра 31-годишњи Којић, а још увек нисмо успели да му створимо замену, наравно ако се изузме Продановић који је дуго повређен. Како онда уопште причати о прављењу „специјалиста” за одређене системе игре у нападу и одбрани, када не можемо да попунимо ни места у тиму. Уколико желимо да се вратимо на стазе успеха морамо да се окренемо свеобухватном раду, пре свега у клубовима, у којима се стварају играчи за државни тим. Наравно систем рада у њима морао би да буде подређен потребама репрезентације, као што је некада био случај. С тим у вези, као селектор, инсистираћу на што бољој комуникацији с тренерима у домаћем првенству и у договору с њима пратићу и усмераваћу све играче за које се процени да имају потенцијал за државни тим – каже на крају Вуковић.

-----------------------------------------------------

Ускоро о уговору и сарадницима

Веселин Вуковић још није потписао уговор са Савезом, који би требало да важи закључно с Олимпијским играма у Лондону 2012, ако се уоште будемо квалифковали. Иако је и с Хасанефендићем постојао договор да води селекцију до Лондона на крају се испоставило да је уговор потписан на свега шест месеци.

– Да уговор није до 2012. не бих пристао на сарадњу. То је минимум времена да бих урадио нешто што сам замислио – недвосмислен је Вуковић. – Очекујем да ћу уговор потписати кроз који дан, а тада ћу и представити своје помоћнике.

-----------------------------------------------------

Лична карта

Име и презиме: Веселин Вуковић,

Датум и место рођења: 19. децембар 1958, Струга (Македонија),

Играчка каријера: Металопластика, Атлетико (Шпанија), Барселона (Шпанија), репрезентација Југославије,

Трофеји: пет титула првака Југославије, четири купа Југославије и две титуле првака Европе с Металопластиком, Куп Краља с Атлетиком, титула првака Шпаније и Куп Краља с Барселоном, светско и олимпијско злато и олимпијска бронза.

Тренерска каријера: Металопластика, јуниорска репрезентација Југославија, помоћни тренер „А” тима наше земље, Строволос (Кипар)

Ново Бојичић