Istraga ili anketni odbor za Luku Beograd

Posle izjave kontroverznog biznismena Stanka Subotića da su Miroslav Mišković i Milan Beko sa njegovih 50 miliona evra kupili Luku Beograd i Večernje novosti, u srpskom parlamentu ponovo se predlaže preispitivanje privatizacije tog preduzeća. Većina stranaka ovih dana pokušava da dokaže da nema nikakve veze sa prodajom Luke Beograd investicionom fondu „Vordfin”, koji ju je 2005. godine kupio za 40 miliona evra, kao ni sa njenim vlasnicima.

Prvi se oglasio Tomislav Nikolić, predsednik Srpske napredne stranke, obećavajući da će njegova stranka preispitati sve privatizacije. On je naglasio da sa tim ljudima „on lično nema nikakav odnos”, verovatno zato što su mnogo puta u javnosti ti biznismeni dovođeni u vezu sa finansiranjem Srpske radikalne stranke u vreme dok je bio u njoj.

Na njegov predlog reagovala je Jelena Trivan, portparol Demokratske stranke, podsećajući ga da je ta trgovinska transakcija obavljena u vreme vlade Vojislava Koštunice njegovog sadašnjeg koalicionog partnera. Lopticu je prebacila u dvorište Demokratske stranke Srbije tvrdnjom da Vojislav Koštunica „dobro zna na koji način su on i njegovi najbliži saradnici rasparčavali imovinu Srbije i stavljali ih u ruke onih koji su na međunarodnim poternicama”.

To pitanje ponovo je uoči praznika aktuelizovala Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju. Ona je u parlamentu pitala kakva je uloga vlade Vojislava Koštunice u prodaji Luke Beograd 2005. godine i ko je kontrolisao proces u kojem je prodato državno vlasništvo u tom preduzeću.

„Očekujemo da nadležni istraže sve okolnosti privatizacija i da procesuiraju sve odgovorne, pa makar oni bili i bivši članovi vlade”, rekla je Kolundžija.
Srpska radikalna stranka otišla je korak dalje. Predložila je osnivanje skupštinskog anketnog odbora za ispitivanje privatizacije te kompanije. Dragan Todorović, šef poslaničke grupe radikala, smatra da su informacije koje su se čule na sednici Odbora za bezbednost o privatizaciji Luke Beograd dovoljan razlog za osnivanje odbora koji će koristiti materijal Saveta za borbu protiv korupcije u dokazivanju nepravilnosti i kršenja zakona u tom procesu. Anketnom odboru i Narodnoj banci Srbije predložio je da preispitaju koliko je 31. decembra 2005. godine bilo deviznih sredstava na računima Luke Beograd i naveo „da je prema nekim informacijama na računu tog preduzeća bilo oko 42 miliona evra”.
„Onaj ko je kupio za 40 miliona evra odmah je na računima zatekao 42 miliona evra, što će reći da je zaradio dva miliona evra”, rekao je Todorović.

Na sve to reagovala je Luka Beograd. Budući da su sve vreme pod lupom javnosti i političkih partija sada su oni pokrenuli preispitivanje privatizacije da bi se, kako navode, otklonile sumnje oko zakonitosti tog postupka. U saopštenju ove kompanije piše da će istraga pokazati da je privatizacija obavljena uz puno poštovanje zakona.

„Istragom će se potvrditi da se privatizacija dešavala bez podrške bilo kog političkog autoriteta, da je transakcija finansirana sredstvima ugledne evropske banke i da je Luka do danas poslovala savesno bez kompromitacije gradskih i republičkih nadležnih organa”, navodi se u saopštenju.

Prvi put na udaru javnosti Luka Beograd je bila 2008. godine kada je Savet za borbu protiv korupcije dostavio vladi izveštaj u kome se navodi da je prodajom akcija koje su bile u vlasništvu Akcijskog fonda i PIO fonda firmi „Vordfin” iz Luksemburga, država izgubila najmanje 21 milion evra.
„Ta šteta je razlika između procenjene vrednosti akcija Luke i isplaćene cene. Procenjena vrednost akcija, koju je uradio Institut ekonomskih nauka, bila 1.774 dinara, a akcije su prodate po ceni od 800 dinara”. Za preuzimanje 93 odsto akcija Luke Beograd ponudu je dala samo ova firma. Savet je tražio da se to ispita i postavio pitanje kako je moguće da firma „Vordfin”, koja ima osnovni kapital 31.000 evra, za Luku isplati 40 miliona evra, a da se tim slučajem ne pozabave nadležne institucije u Srbiji.

U izveštaju je skrenuta pažnja i na monopol nad gradskim građevinskim zemljištem ukazujući da su vlasnici kupovinom preduzeća stekli vlasništvo nad 220 hektara zemljišta čija je vrednost, kako navode, mnogo puta veća od one po kojoj su prodate akcije tog preduzeća. Iako državni organi na taj izveštaj nisu reagovali, polemike u javnosti nisu prestajale. Kap u čaši prelio je novi Zakon o planiranju i izgradnji. Konverziju zemljišta, koju će morati da plate vlasnici privatizovanih preduzeća, mnogi su protumačili kao prećutni obračun države sa tajkunima (pa i kupcima Luke Beograd), dok je Savet za borbu protiv korupcije to shvatio kao poklanjanje zemljišta tajkunima, često navodeći kao primer baš Luku Beograd.

Izveštaj Saveta iskoristio je jedino Dragan Đilas u predizbornoj kampanji i kada je seo u fotelju gradonačelnika Beograda zaustavio je izmenu planskih dokumenata. Ipak, kompromis je postignut pa je krajem prošle godine usvojena izmena Generalnog plana prema kojem je zemljište oko Luke iz industrijskog pretvoreno u komercijalno, ali je Luka ostala na sadašnjem mestu, iako je cilj vlasnika bio da se ona izmesti.

Kako grad i ovo preduzeće vode spor oko prava korišćenja zemljišta u jednom trenutku pokušali su da se dogovore, na šta su burno reagovali odbornici opozicije u gradskom parlamentu. Prošle godine, na zahtev Liberalno-demokratske partije, oformljen je Anketni odbor koji treba da preispita ovaj slučaj. Demokratska stranka Srbije povodom prodaje Luke Beograd gotovo da se nije tada, kao ni sada, oglašavala. Pre godinu dana iz te partije poručeno je da ne beže od utvrđivanja pojedinačne odgovornosti.

Kada je Stanko Subotić opet aktuelizovao prodaju Luke, oglasio se Nemanja Šarović, poslanik SRS tvrdeći da je „voljom gradonačelnika Dragana Đilasa rad gradskog Anketnog odbora blokiran i da njen predsednik Dejan Ranđić (šef odborničke grupe LDP-a) i pored nekoliko pisanih zahteva SRS-a odbija da zakaže sednicu tog tela.

D. Mučibabić M. Avakumović

----------------------------------------------------------

Milan Beko: Luka je privatizovana po zakonu

Luka „Beograd” kupljena je na otvorenom konkursu i taj proces bio je otvoren prema javnosti, izjavio je biznismen Milan Beko.

On je za magazin „Objektiv” rekao da su akcije većine malih akcionara otkupljene na osnovu njihove slobodne odluke. „U tom poslu smo morali unapred da deponujemo pare kod Centralnog registra. Pa, to je transparentno da transparentnije ne može biti. Da sam kupovao samo lučki biznis, morao bih da platim šest do dvanaest godišnjih profita”, rekao je Beko, dodavši da to dovodi do cene od jedan do dva miliona evra.(/slika2)

Prema njegovim rečima, Miroslav Mišković i on odustali su od dokapitalizacije da ne bi potpuno izbacili iz igre preostale male akcionare. „Nije bilo tehnološkog viška. Sproveli smo socijalni program i kupovali objekte izgrađene na našem zemljištu. Do sada smo ovde investirali preko 120 miliona evra”, rekao je Beko.

On je naveo da je ranije utvrđeno da je Luka „Beograd” privatizovana po zakonu, a da sada neki državni organi zaključuju da to valja ponovo ispitati. „Ako je tako, onda bi neko morao da ide u zatvor. Ili sam ja davao mito, lagao i krao, i onda ja moram u zatvor. U suprotnom, neka nas država ohrabri da radimo svoj posao. Nemoguće je raditi uz stalne kvalifikacije da ’vedrite i oblačite u ovoj zemlji’, tako da ste večito pod sumnjom”, naveo je Beko.

On je dodao da nisu tačne ni tvrdnje da Luka „Beograd” vredi najmanje dve milijarde dolara i ocenio da je to je to „besmisleno licitiranje, ali ga niko nije osporio, kao da se niko ne usuđuje da opovrgne teške neistine”.

Beta